Acetil hlorid

Acetil hlorid[1]
Skeletal formula of acetyl chloride
Skeletal formula of acetyl chloride
Ball-and-stick model of acetyl chloride
Ball-and-stick model of acetyl chloride
Space-filling model of acetyl chloride
IUPAC ime
 
Acetil hlorid
Drugi nazivi Etanoil hlorid
Identifikacija
CAS registarski broj 75-36-5 DaY
ChemSpider[2] 6127 DaY
UNII QD15RNO45K DaY
ChEBI 37580
RTECS registarski broj toksičnosti AO6390000
Jmol-3D slike Slika 1
SMILES

ClC(=O)C

InChI

InChI=1S/C2H3ClO/c1-2(3)4/h1H3 DaY
Kod: WETWJCDKMRHUPV-UHFFFAOYSA-N DaY

InChI=1/C2H3ClO/c1-2(3)4/h1H3
Kod: WETWJCDKMRHUPV-UHFFFAOYAQ

Svojstva
Molekulska formula CH3COCl
Molarna masa 78,49 g/mol
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Gustina 1.104 g/ml, tečnost
Tačka topljenja

-112 °C, 161 K, -170 °F

Tačka ključanja

52 °C, 325 K, 126 °F

Rastvorljivost u vodi Reaguje
Struktura
Dipolni moment 2.45 D
Opasnost
EU-klasifikacija Zapaljiv (F)
Korozivan (C)
R-oznake R11 R14 R34
S-oznake (S1/2) S9 S16 S26 S45
Tačka spontanog paljenja 390 °C
Eksplozivni limiti 7.3-19%
Srodna jedinjenja
Srodna materije: acil hloridi Propionil hlorid
Butiril hlorid
Srodna jedinjenja Sirćetna kiselina
Acetanhidrid
Acetil bromid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Acetil hlorid (CH3COCl, etanoil hlorid) je acilni hlorid izveden iz sirćetne kiseline. On pripada klasi organskih jedinjenja zvanih acil halidi. On je bezbojna tečnost. Acetil hlorid se ne javlja u prirodi, jer se u dodiru sa vodom hidrolizuje u sirćetnu kiselinu i hlorovodonik. Zapravo u prisustvu vazduha formira belo sivi dim usled hidrolize sa vlagom. Dim se sastoji od kapljica hlorovodonične kiseline formirane hidrolizom.

Sinteza

Acetil hlorid se proizvodi reakcijom hlorovodonika sa acetanhidridom:[3]

(CH3CO)2O + HCl → CH3COCl + CH3CO2H

On se takođe može sintetisati katalitičkom karbonilacijom metil hlorida.[4]

Reference

  1. ↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. 
  2. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  3. ↑ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  4. ↑ V. H. Agreda, Joseph R. Zoeller (1992). Acetic acid and its derivatives (1 ed. izd.). CRC Press. ISBN 0824787927. 

Literatura

  • V. H. Agreda, Joseph R. Zoeller (1992). Acetic acid and its derivatives (1 ed. izd.). CRC Press. ISBN 0824787927. 

Spoljašnje veze

Portal Hemija
  • Internacionalna karta hemijske bezbednosti 0210