Протести у свету поводом уведених мера против пандемије ковида 19

Протести у свету на уведене мере због пандемије Ковида 19
Део Ковид 19
Реакција деце на Корону
Датум15. март 2020[1] – данас
(4 године, 1 месец и 2 дана)
Локација
Широм света
ПоводЛокални протести или противљење мерама владе на пандемију Ковид 19
Циљеви
Методе

Широм света трају протести, демонстрације и штрајкови против мера које уводе владина тела на пандемију Ковида 19. Неки протестују против неуспеха владе да ефикасно заустави ширење вируса, док су други вођени финансијским потешкоћама које су резултат владиних мера за обуздавање вируса, укључујући ограничења путовања и забаве, тешко погађање повезаних индустрија и повремених радника. Настављају се протести против ограничења кретања људи, обавезног ношења маски, карантина, вакцинације и других мера.

Овај чланак наводи и резимира такве активности у различитим земљама широм света.

Позадина

Разлози

Да би спречиле ширење вируса САРС-КоВ-2 који је довео до пандемије Ковида 19 од 2019. године, владе су донеле здравствене мере на различитим нивоима строгости како би ограничиле кретање људи и преношење вируса. Као одговор на ова ограничења, организовани су протести на бројним локацијама широм света,[2] а такође је дошло до штрајкова. Неки од протеста критиковали су владе да не делују довољно ефикасно у својим одговорима на пандемију, док су се други противили превентивним мерама и позивали на њихово опозив. Према анализи у оквиру Глобалног индекса мира, до јула 2021. године било је око 50.000 протеста повезаних са пандемијом широм света, од којих је 5.000 било насилних.[3] Затварање због Ковида 19 инспирисало је протесте на многим територијама, а од краја 2020. примена вакцина против Ковида 19 такође је инспирисала протесте.[4][5] Шаблон:COVID-19 pandemic sidebar

Протести су варирали по обиму, мотивацији и врсти, а демонстранти су били дошли из прилично широког спектра позадина и инспирисани низом разлога. Један од главних покретача био је економски проблем који је довео до затварања предузећа на дуже периоде, што је довело до широко распрострањене незапослености, посебно сезонских радника у угоститељству и туризму. Неизвесност у погледу будућности и осећај недостатка контроле довели су до склоности ка веровању у теорије завере (као што је да је Ковид 19 превара и да су владе намерно креирале кризу), и неповерењу према вакцинама, укључујући да Ковид 19 вакцинација и ограничавање кретања грађана су део владине завере да контролише људе, Бил Гејтс стоји иза имплантирања микрочипова у људе путем вакцинације.[6][7] Ширење дезинформација о Ковиду 19 био је покретачки фактор у покретима протеста у неким земљама, а неки организатори чак и зарађују новац на протестима.[8]

Учесници

Елементи десничарских и либертаријанских група, као и десничарски политичари били су укључени у протесте у неким земљама: у САД је Доналд Трамп ширио неке потенцијално погрешне информације[9], Прауд бојс, амерички верски фундаменталисти и разне милиције групе, као и Волтер Њусам (Walter "Hawk" Newsome), биле су активне у протестима.[10] Широм Европе, екстремна десница је била активна,[11] у Великој Британији, групе мржње крајње деснице, су биле укључене у ширење дезинформација, жртвено мањинске групе и покушавају да организују затварање,[12] док су неки бивши политичари попут Мартина Даубнија и новинари попут Џулије Хартли-Бруер или подржавали или се придружили протестима[12] у Аустралији, Прауд бојс,,[13] неонацистичко националсоцијалистичка мрежа[14] и неколико политичара су се укључили у ширење дезинформација и изазивање незадовољства.[15]

Организатори и методе

Апликације Телеграм и Инстаграм су популарна средства за ширење порука о планираним протестима,[16] а неки догађаји се објављују и на Фејсбуку.[17]

Немачка група под називом Ворлдвајд Демонстрејшн, која делује из града Касела, водили су појединци који се самоописују као „Freie Bürger Kassel“ (Слободни грађани Касела),[16] координирала је серију од 129 догађаја широм света у марту 2021. године, од којих је сваки под називом „Светски скуп за слободу“, користећи хештег „#WewillALLbethere“. Дезинформације, веровања у Кјуанон, антисемитизам и порицање Ковида 19 преовладавали су у четовима (конверзацијама) група.[18]

Африка

Обала Слоноваче

Демонстранти су уништили центар за тестирање на коронавирус који се градио у Абиџану, за који су рекли да се налази у пренасељеном стамбеном делу преблизу њихових домова.[19]

Кенија

Кенијска влада је оптужена за екстремне мере, а демонстранти оптужују кенијску полицију да је убила најмање шест људи у првих 10 дана од затварања. Други су протестовали против принудног карантина појединаца који се не придржавају прописа или се враћају кући из иностранства, тврдећи да су били у карантину дуже од 14 дана и приморани да плате влади за бригу о њима..[20] Стотине људи протестовало је 8. маја 2020. када је влада уништила 7.000 домова и пијацу у Кариобангију у покушају да контролише вирус.[21]

Малави

Високи суд у Малавију привремено је забранио влади да спроведе 21-дневно затварање након што га је оспорила Коалиција бранитеља људских права, након што се тврдило да је потребно више консултација како би се спречила штета за најсиромашније и најугроженије. Нови протести су организовани пре доношења пресуде, у најмање три велика града, а неки демонстранти су изјавили да је боље заразити се вирусом него умрети од глади због недостатка посла.[22]

Нигерија

Група од најмање двадесет особа, према извештајима са корона вирусом, присилно је изашла из изолације како би протестовала против наводне неодговарајуће неге и владиних поступака за које су веровали да погоршавају њихово стање.[23] Радници на градилишту побунили су се против мера закључавања које су ограничиле њихову способност да раде на изградњи рафинерије нафте за милијардера Алика Данготеа.[24]

Руанда

Избеглице које су пресељене у Руанду из пренасељеног избегличког кампа у Либији, протестовале су против затварања избегличког кампа у главном граду Кигалију.[25]

Јужна Африка

Многи становници протестовали су против политике да ће помоћ у пакетима са храном ићи само домаћинствима која зарађују испод 3.600 РУС, и захтевали су акцију од Јужноафричке агенције за социјално осигурање.[26] Сурфери су такође протестовали због тога што им је дозвољено да сурфују током блокаде, што дозвољава вежбање, али не и активности на води.[27]

Зимбабве

Три младе опозиционе активисткиње пријављене су као нестале након протеста у Харареу, Зимбабве, због мера затварања због Ковида 19, 15. маја 2020. Они су касније збринути у болници након што су тврдили да су их отели и сексуално злостављали осумњичени агенти државне безбедности.[28]

Азија

Кина (копно)

Власници малих радњи протестовали су због наставка закупнине испред робне куће Гранд Ошн у Вухану, узвикујући „Ослободите закуп на годину дана или покријте трошкове закупнине“. Видео снимци са демонстрација су постављени на платформу друштвених медија Сина Вејбо, али су брзо цензурисани.[29] Жена је ухапшена и суочила се са кривичном пријавом након што је покушала да окупи око 100 људи у знак протеста због лошег управљања и прескупих намирница током карантина. Она је оптужена за „окупљање ради свађа и изазивање невоља“, дело које се иначе у користи за притварање дисидената и друштвених активиста.[30]

Хонг Конг

Протест против планова за постављање одређених клиника за коронавирус у близини стамбених подручја у Хонг Конгу 15. фебруара 2020.

Тактика продемократског покрета је преиначена да изврши притисак на владу да предузме јаче акције како би заштитила јавно здравље Хонг Конга суоченом са избијањем коронавируса у Хонг Конгу. Демонстранти су тражили да се свим путницима који долазе из Кине забрани улазак у Хонг Конг. Од 3. до 7. фебруара 2020. болничко особље започело је радни штрајк са истим циљем. Штрајк није био успешан јер је Кери Лам одбила потпуно затварање границе.[31]

Индија

Након телевизијске најаве премијера Нарендре Модија да ће затварање бити продужено најмање до 3. маја, полиција је палицама растерала демонстранте радника миграната у Мумбају. Хиљаде незапослених радника миграната окупиле су се на железничким станицама и захтевале су да им се дозволи да прекину блокаду да би се вратили кући.[32] Сличне протесте у другим деловима земље видели су и радници, и они који су тврдили да нису добили никакву помоћ коју им је влада обећала да ће им пружити током периода изолације.[33]

Индонезија

Протести у Падангу одржани 7. октобра 2020

Индонезија је 5. октобра 2020. усвојила закон о отварању радних места који ће ослабити заштиту животне средине и права радника у покушају да подстакне привреду тешко погођену пандемијом короне из Вухана.[34] 6. октобра хиљаде Индонежана протестују у индустријским областима око Џакарте, укључујући Тангеранг и Караванг и на Батаму. Започео је тродневни национални штрајк у који су синдикати очекивали да ће укључити два милиона радника у знак протеста против закона.[35]

Демонстрације у Бандунгу и Џакарти одржане су 22. и 24. јула у знак протеста због продужења владиних мера „ограничења друштвених активности“ (ППКМ/ЦАРЕ).[36][37][38][39][40]

Израел

У априлу 2020. године, хиљаде Израелаца су се укључиле у социјално дистанцирање док су се окупљале у знак протеста против антидемократских мера у земљи од стране премијера Бењамина Нетањахуа. Многи су били укључени у покрет Црне заставе којем је полиција дозволила да протестује ако су стајали на удаљености од шест стопа и сви су носили маске. У једном ранијем протесту демонстранти су ишли у Јерусалим да протестују против антидемократских мера.[41] Друге демонстрације су виђене у ултра-православном јерусалимском насељу Меа Шарим са мушкарцима и омладином који су гађали полицију камењем пре него што су ухапшени.[42] Нереди су избили у Бнеи Браку са масама које су уништавале имовину и бацале камење на покушаје полиције да прекине часове јешиве и остале верске скупове који се одржавају кршећи правила карантене.[43]

Ирак

Протести против затварања су у комбинацији са текућим протестима против актуелне владе и насиља усмереног на жене у земљи.[44][45]

Казахстан

Након објављивања карантинских мера, видео снимци болничког особља у Атирау који протестују против нових правила проширили су се на друштвеним мрежама у априлу 2020. године, што је довело до привођења новинара који извештавају.[46]

Дана 25. јануара 2021. године одржане су демонстрације у граду Кокшетау на којима су грађани изразили незадовољство концептом обавезне вакцинације против Ковида 19, у којима се заменик акима сусрео са масом и уверио их да ће одлука да ли ће бити вакцинисана бити заснована на сваком појединцу, лични избор.[47]

Либан

Многи демонстранти су се залагали за новчану олакшицу земаља које су у паду економије након недеља затварања.[45] Најмање један демонстрант је погинуо након што су војници употребили сузавац, пендреке и живе метке да растерају демонстранте у Триполију који су бацали молотовљеве коктеле.[48] Демонстранти су се такође окупили у Бејруту испред централне банке и бацали камење на зграду, и заузели главне путеве јер су тврдили да није довољно урађено да се заштити привреда и они који би економски највише страдали.[49]

Малезија

Дана 31. јула 2021, стотине демонстраната покушало је да се окупи на тргу Мердека у Куала Лумпуру, позивајући на оставку премијера Мухидина Јасина због његовог и малезијске владе поступања са пандемијом Ковида 19.[50][51][52] Протести су одржани упркос ограничењима Наредбе за контролу кретања (NKK), а малезијска полиција блокирала је приступ самом тргу Мердека.[53][54] Протести против владе одржани су након проглашења ванредног стања, где су парламент и избори суспендовани, и поред текуће политичке кризе.[50][51] Дана 2. августа, посланици опозиције одржали су протест на тргу Мердека након што им је полиција блокирала улазак у парламент.[55][56]

Пакистан

Десетине лекара ухапшено је у Квети након што су протестовали због недостатка безбедносне опреме коју су добили за борбу против ширења болести.[57] Стотине радника протестовале су против принудног отпуштања због пандемије окупљајући се испред својих старих радних места широм града Карачија.[58]

Родитељи студената који су студирали у иностранству у кинеској провинцији Хубеј протестовали су против одлуке владе да остави децу у тој области у фебруару 2020. године.[59]

Филипини

Спонтане демонстрације одржале су 1. априла 2020. године од стране сиромашне урбане заједнице Кезон Ситија у знак протеста због недостатка хране и друге помоћи током карантина због Ковида 19 широм града.[60] Полиција је насилно растерала демонстранте и ухапсила 21 особу.[61] Градоначелник и представник Конгреса апеловали су на полицију да ослободи ухапшене.[61]

У мају 2020, новинари и појединци протестовали су због наредбе о прекиду и одустајању која је довела до гашења медијског гиганта АБС-ЦБН, потеза који је угрозио више од 11.000 радних места и спречио емитовање виталних информација о пандемији. Одржано је још протеста након што је Представнички дом одбацио АБС-ЦБН-ову пријаву за законодавну франшизу.

Возачи џипнија који су остали без посла због ванредне ситуације Ковид 19 протестовали су у Калукану 3. јуна 2020. Шест демонстраната је ухапшено и затворено на неколико дана до једне недеље.[62]

Неколико група је одржало протесте широм земље како би се поклопило са обележавањем независности Филипина 12. јуна 2020. године.[63] Међу њима је био и протест „Гранд Мананита” на Универзитету Филипина у Кезон Ситију. Гранд Мананита је протестовао због владиних мера на кризу Ковида 19 и усвајања контроверзног закона о борби против тероризма од стране Конгреса.[64]

Здравствени радници су 16. јула 2021. године одржали протест испред седишта Министарства здравља (ДОХ) где су парадајзом гађали лого ДОХ-а.[65] Дана 30. августа, 1. септембра и 24. новембра 2021,[66] здравствени радници из различитих болница у Метро Манили одржали су протест у седишту ДОХ-а због заосталих плата, бенефиције и захтевајући од Дукуеа (и Дутертеа) да поднесе оставку због поступања са Ковидом 19 пандемије у земљи.[67][68][69]

Тајланд

Демонстрације код Споменика демократије, Бангкок ноћу

На Тајланду су 18. јула биле највеће уличне демонстрације од тајландског државног удара 2014. код Споменика демократије у Бангкоку са око 2.500 демонстраната. Демонстранти, организовани под називом Слободна омладина (тајландски: เยวชนปลดแอก), објавили су три захтева: распуштање Дома, престанак претњи народу и израду новог устава. Догађај је изазван пропалом економијом услед пандемије и неоправданом применом аката Ковид 19 који су жестоко критиковани као средство против сваког могућег протеста. Ситуација је избила након два случаја Ковида 19, египатски војник у провинцији Рајонг и ћерка суданског дипломате у четврти Асок у Бангкоку, били су позитивни раније 15. јула. Обојица су изузети од ограничења путовања и сузбијања Ковида 19. Многи су критиковали како владин неуспех да обузда болест ових ВИП особа, тако и њен неуспех да подстакне снажно погођену туристичку индустрију у провинцији Рајонг.[70][71] Демонстранти су захтевали од владе да то прихвати у року од две недеље, или ће се суочити са већим демонстрацијама.

Касније, 19. јула, неколико протеста је избило у провинцији Чијанг Мај и Убон Рачатани.[72]

Европа

Демонстрација против закључавања у Радхуспладсену, Копенхаген, 27. март 2021.

Аустрија

Новостворена странка за основна права (МФГ) планира недавне протесте против изолације у Аустрији. Група је упоредила ограничења Ковида са „нацистичком владавином”. Трећа највећа политичка партија у земљи, Партија слободе (ФПОе), такође је оштро осудила ограничења Ковида, а њен нови лидер, Херберт Кикл, гурао је погрешне и лажне ставове о вирусу, укључујући тврдње да је програм вакцинације заиста „генетски експеримент“.[73] Кикл је позвао публику да одбије обавезну вакцинацију. Петнаест хиљада људи се касније окупило на тргу Хелденплац у Бечу у знак протеста против мера против Ковида, а касније им се придружило на хиљаде других, са око 44.000 људи који су учествовали у скупу укупно.[74]

Белгија

Полиција у Бриселу је 31. јануара 2021. саопштила да је ухапсила више од 400 људи како би спречила забрањени протест против мера у вези Ковида 19.[75] Дана 21. новембра 2021, око 35.000 људи на улицама Брисела учествовало је у демонстрацијама, које су почеле мирно пре него што је избило насиље. Машући националистичким заставама Фландрије и транспарентима против рестриктивнијих правила за невакцинисане, неколико људи у капуљачама напало је и неке полицијске аутомобиле. Најмање два полицајца и један демонстрант су повређени. Демонстранти су бацали камење на полицију док су ови напредовали са воденим топовима на главном раскршћу испред седишта Комисије Европске уније. Демонстранти су такође бацали димне бомбе и ватромете, пренео је лист Ле Соир. Ситуација се касније смирила, саопштила је полиција.[76]

  • Протест у Бриселу јануара 2022

Белорусија

У мају 2020, смањена овлаштења председника Александра Лукашенка због његових одлука везаних са пандемијом Ковид 19 довело је до уличних протеста против његове владе. Масовни протести избили су широм Белорусије после белоруских председничких избора у августу 2020.

Босна и Херцеговина

Дана 6. априла 2021. године, група грађана и активиста одржала је антивладине протесте „Борба за живот“ у Сарајеву испред Парламентарне скупштине и Владе ФБиХ, тражећи оставке председавајућег Већа министара Зорана Тегелтије и федералног премијера Фадил Новалић, због недостатка руководства током пандемије Ковида 19 у Босни и Херцеговини и касне набавке вакцине против Ковида 19 за земљу.[77] Даљи антивладини протести одржани су једанаест дана касније, такође 17. априла.[78]

Бугарска

Бугарско министарство здравља је 30. марта 2020. издало наредбу којом је неношење маске за лице у јавности кажњиво по закону у време када маске нису биле доступне за куповину у земљи. После јаких јавних немира, наредба је опозвана следећег дана[79] и поново поново уведена касније, уз извесне измене.[80] Мали протест одржан је 19. априла 2020. у Софији против мера за сузбијање пандемије Ковида 19, при чему су многи учесници изразили забринутост у погледу својих средстава за живот.[81] У мају и јуну одржани су протести са антиваксистичким нагласком који су захтевали и оставку владе, у организацији странке Вазраждане[82], који су резултирали неколико хапшења, али нису забележили значајнији напредак.[83]

Неодобравање јавности је порасло током пандемије и достигло је спонтану кулминацију 9. јула 2020. након полицијске рације на Председништво Бугарске у, како се сматрало, нападу на председника Румена Радева, гласног критичара премијера Бојка Борисова, који је био на власти. од 2009. године,[84] и дуготрајне притужбе против ендемске корупције и „заробљавања државе”. Свакодневне демонстрације одржаване су у главном граду Софије до априла 2021. године, иако се број демонстраната смањивао током јесењих и зимских месеци када је земља била тешко погођена пандемијом Ковида 19.[85]

Чешка

Крајем 2020. и током 2021. дошло је до многобројних протеста против владиних мера, како се ситуација са пандемијом у земљи погоршавала, а мере, често правно неутемељене и пролонгиране. Демонстранти су тражили укидање неких ограничења попут ограничења окупљања или затварања пабова. Многи од њих су такође одбили да носе маске за лице, због чега су добили надимак „анти-роушкари“, што значи „одбијачи маски“. Најнасилнији инцидент догодио се 18. октобра у Прагу, када се група радикалних демонстраната, укључујући фудбалске хулигане, сукобила са полицијским снагама након што је протест распуштен због кршења хигијенских мера. Повређено је 20 полицајаца, као и непознат број демонстраната. Ухапшене су 144 особе. Ово је у супротности са углавном мирним протестима који су типични за Чешку. Од тада, полиција је променила тактику да документује прекршаје, а не да ради масовне акције да растера гомилу.[86][87][88]

Француска

У Паришком предграђу Вилнев ла Гаран избили су нереди у априлу 2020. године, делом због јачине пандемијског вируса и изолације породица радничке класе, често имигранта, који живе у малим становима у препуним јавним стамбеним зградама. Многи су известили да је у сиромашнијим насељима тешко следити владину политику због густине насељености и да узрокује већи утицај на сам кварт него на богатије Парижане. Демонстрације су од тада виђене у предграђу Хатс де Сеин и другим француским градовима Тулузу, Лиону и Стразбуру.[89]

Грчка

Протести у Грчкој 2021. избили су као одговор на предложени владин закон који би омогућио присуство полиције у универзитетским кампусима по први пут после деценија, за шта су опозиционе групе оптужиле владу да је искористила блокаду и мере због Ковида 19 за увођење све ауторитарнијих мера.[90]

Грузија

Дана 5. децембра 2021. на хиљаде људи је демонстрирало у Тбилисију против система пасоша за вакцинацију који се примењује у Грузији од 1. децембра, дозвољавајући само грађанима и туристима са КР кодом који доказује вакцинацију или опоравак од вируса или са негативним резултатом ПЦР теста, да посећују јавна места, ресторане, забавне и тржне центре. Демонстранти су марширали са плакатима и грузијским заставама, пролазећи поред зграде парламента.[91]

Немачка

Демонстрант са плакатом „Free The Bee“ током протеста против мера за Ковид 19 у Берлину 29. августа 2020, у близини Бранденбуршке капије
Анархизам теорија завере, протест против гентрификације

Од априла 2020. године у Немачкој су одржани бројни протести против владине политике у вези са пандемијом Ковида 19 у више различитих градова. Власти су процениле да је протест у Берлину 29. августа привукао 38.000 учесника.[92]

Неколико протеста у Немачкој, попут оног од 29. августа, организовала је група Керденкен 711, са седиштем у Штутгарту. Према својој главној страници на интернету, сматра да је главни циљ групе да подржи основна права садржана у немачком уставу, посебно слободу мишљења, изражавања и окупљања.[93]

На демонстрацијама 29. августа у Берлину, један од позваних говорника био је Роберт Ф. Кенеди Млађи, адвокат и теоретичар завере и нећак убијеног председника САД Џона Ф. Кенедија. Он је упозорио окупљене да би мере против Ковида 19 које се примењују у многим земљама могле да доведу до спровођења „државе надзора”. Неколико стотина демонстраната покушало је да упадне у зграду Рајхстага, седиште немачког парламента,[92][94] неколико њих је стигло до степеница. Због овог инцидента је настала велика медијска пажња. Касније демонстрације су обично биле мање, а понекад су их организовали савезници Кверденкена.[93]

Анархисти, либертаријански социјалисти и антифашисти у Немачкој протестују против онога што се сматра појачаном државном контролом и надзором. Фокусирање на повећање џентрификације, неједнакости у богатству, деложације и полицијске мере. Анархисти су видели све веће деложације анархистичких заједница и сквотова.[95][96][97]

Мађарска

Дана 28. фебруара 2021, око 3 до 5.000 демонстраната окупило се у главном граду Будимпешти у Тргу хероја да протестују против прописа о закључавању и нелегитимног Устава из 2012. године.

Ирска

Дана 24. јула 2021. године, преко десет хиљада људи присуствовало је маршу против дискриминације у Даблину, као одговор на најаву ирске владе да ће бити уведени пасоши за вакцину.[98] Наведени пасоши требало је да се користе да би се спречило да невакцинисани људи користе услуге ресторана у затвореном простору.

Freedom March Dublin
24. јул, марш против дискриминације, Даблин

Стотине људи је присуствовало протесту против закључавања и против ношења маски за лице у Даблину 22. августа 2020. Протест је организовала ”Хелт Фридом Ајланд уз подршку Жутих прслука Ирске. На протесту су ухапшене четири особе.[99] Исте групе су организовале још један протест 3. октобра, са око хиљаду демонстраната који су марширали центром града пре него што су организовали седећи протест у главној трговачкој зони у улици Графтон.[100]

Дана 27. фебруара 2021, избили су насилни сукоби између демонстраната и Гарде, током протеста против закључавања у близини Ст Стефан грина, парка у Даблину. Три Гардиста су повређена, а 23 особе су ухапшене након протеста. Тишох Михеал Мартин осудио је демонстрације као „неприхватљив ризик и за јавност и за Гарду“.[101] Ненасилни протест против закључавања са око 450 људи одржан је 6. марта у Корку. Догађај је организовао „Пипл конвеншн”.[102] На дан протеста ухапшено је шест особа.[102][103]

Италија

Од марта 2020. многи људи су почели да протестују због Ковида 19 и правила која је наметнула италијанска влада.

Холандија

Дана 24. јануара 2021. избили су насилни протести као реакција на одлуку холандске владе да уведе полицијски час као средство за сузбијање ширења Ковида 19.[104][105] Полицијски час, уведен између 21:00 и 4:30 ујутро, био је први те врсте који је уведен у земљи од Другог светског рата.[104][106] Протести су одржани у већини великих градова, укључујући Амстердам и Ајндховен. Полиција је извршила стотине хапшења и изрекла хиљаде новчаних казни.[104][105][107] Удружење холандске полиције описало је нереде као најгоре насиље у Холандији у последњих 40 година.[104] Протестанти су описани да су састављени углавном од младих људи.[104][107]

Истраживање јавног мњења НОС-а показало је да је полицијски час подржало седам од 10 испитаника у Холандији (иако је број испитаника непознат), уз само 18% становништва које се томе противи.[107] Интернетска анкета са преко 28.000 испитаника, коју је урадио Радио НПО1, холандска државна радио станица, показала је да 89% Холанђана жели да се полицијски час укине.[108]

Након што је Холандија 12. новембра 2021. ушла у делимично закључавање због наглог пораста случајева Ковида 19, уследила је још једна серија протеста и нереда због таквих мера. Нереди су били посебно концентрисани у Ротердаму, где је полиција испалила хице упозорења на изгреднике, ранивши најмање двоје.[109]

Пољска

Протест против мера против пандемије у Варшави

Стотине демонстраната окупило се у пољском пограничном граду Згожелец у знак протеста против прописа о затварању, протест је организован посебно на пешачком мосту који повезује Згоржелец и немачки град Герлиц, јер су многи живели у Пољској, али су радили у Немачкој. Многи су протестовали због немогућности да пређу границе земаља јер су живели у другој земљи у којој су радили, а слични протести су виђени и у пограничним градовима дуж пољско-немачке границе и пољско-чешке границе.[110] Марш слободе (Marsz Wolności) се дешава сваког месеца, на пример у Вроцлаву.[111]

Русија

Безбедносне снаге су „разбиле” гомилу од око 2.000 појединаца који су протестовали против затварања у Владикавказу, при чему су неки приведени, а вероватни организатор ухапшен пре догађаја.[112] Неки демонстранти на догађају су користили своје друштвене мреже да објављују видео записе о својим захтевима против затварања, а један је навео; „Данас, под изговором корона вируса, који не постоји, људи су отерани у ропство, покушавају да успоставе потпуну контролу над свима нама.“[113]

Србија

Дана 7. јула 2020. године, почели су нереди у Београду након што је влада најавила полицијски час за викенд. Протести су почели због сталне владине промене у поступању са политиком Ковида 19 и наводног скривања броја случајева Ковида 19 у земљи.

Словачка

Крајем 2020. и током 2021. године, одржано је неколико протеста против ограничења због Ковидаа и у Словачкој, углавном у главном граду Братислави и Кошицама. Многи људи почињу да не поштују правила: иду у кафане иако нису вакцинисани, не носе ФФП2 маску, већ само текстилну маску. Било је чак и инцидената да су људи без маски долазили у продавницу. Полиција је потом тукла ове муштерије јер су одбијале да ставе маску.

Шпанија

Протест у Шпанији 26. маја 2020

Хиљаде људи, углавном присталица крајње десничарске странке Вокса, присуствовало је протестима у Мадриду и регионалним престоницама земље због затварања и његовог утицаја на економију Шпаније. Демонстранти су се возили у конвојима да би се придржавали социјалног дистанцирања, док је протест у Мадриду предвођен аутобусом у којем се налазио вођа Вокса Сантјаго Абаскал. Абаскал је позвао националну владу Педра Санчеза да поднесе оставку због нестручних одлука у вези пандемије.[114]

Дана 20. септембра 2020. године, хиљаде људи изашло је на протесте широм заједнице Мадрида тражећи оставку регионалне владе Изабел Дијаз Ајусо, након што је два дана раније најавила делимично затварање које погађа 850.000 људи који живе у најсиромашнијим областима у региону а који је назван „сегрегационим“ и подстиче „стигматизацију, искљученост и територијалну дискриминацију“.[115] Протести су уследили усред све веће критике Ајусиних мера око вирусакао „неефикасног” и њене коалиционе владе која се „поколебала” у покушају да се сукоби са Санчесовом владом, пошто је регион постао најтеже погођено подручје у целој Европи у другом талас пандемије са многим насељима који су близу или изнад 1.000 случајева на 100.000 људи.[116]

Шведска

Процењује се да се 7. марта 2021. на Медборгарплатсену у Стокхолму окупило 300 до 500 људи да протестују против мера уведених због Ковида 19.[117]

Протестни марш против закључавања у Лондону, април 2021

Украјина

Од 14. до 20. фебруара, у Новом Санжару одржани су протести против смештаја евакуисаних држављана Украјине (за које се сумња да су оболели од корона вируса 2019) из града Вухана (НРК).

У лето и јесен 2021. године у разним градовима Украјине одржане су митинзи против обавезне вакцинације против Ковида 19 и ограничења за невакцинисана лица. Конкретно, 27. јула је Московска Патријаршија организовала „процес“ против вакцинације[118], а 3. новембра демонстранти су блокирали улице у Кијеву.[119]

Уједињено Краљевство

Први протести против обавезног националног затварања у Уједињеном Краљевству одржани су у априлу 2020. године, а продужили су се у наредних месец дана пре него што су утихнули пошто су рестрикције изолације полако ублажаване. Како су мере закључавања локалног подручја поново уведене крајем лета, праћене строжијим националним мерама карантене, протести против закључавања поново су се појавили широм земље почевши од септембра 2020. Више од 55 демонстраната је ухапшено у овим догађајима од октобра 2020. Неки демонстранти су тврдили да је Ковид 19 превара, а многи су одбили да носе маске или практикују социјално дистанцирање.[120] Протести су се десили у Шрузберију,[121] Гластонберију,[122] Лондону, Манчестеру, Глазгову, Белфасту,[123] Хоуву,[124] Бирмингему,[125] Ливерпулу,[126] као и неколико других градова.

Протести због ограничења преклапали су се са протестима против вакцина након почетка британског програма вакцинације против Ковида 19 у децембру 2020. године.[127][128] За викенд 24 и 25. јула 2021. поново су избили протести у неколико већих градова у Уједињеном Краљевству, укључујући Лондон,[129] Лидс,[130] Манчестер[131] и Бирмингем због људи који се противе вакцинама и предложили пасоше за Ковид.[132]

Северна Америка

Канада

Протест против закључавања у Ванкувер, Британска Колумбија, 26. априла 2020.

Протести у Канади су почели 19. априла 2020. године у Ванкуверу.[133][134] Протести су такође избили у Торонту, Едмонтону и Отави.[135][136]

Затвореници у затвору у Саскачевану су 21. априла 2020. године протестовали против ограничења која су им постављена као одговор на Ковид 19. Главни разлог протеста је била мера која их је присиљавала да буду у ћелијама по 20 сати дневно.[137]

Дана 15. јануара 2021, Роман Бабер, члан покрајинског парламента Јорк центра у Торонту, је уклоњен из посланичке групе владајуће Прогресивне конзервативне партије Онтарија након што је објавио отворено писмо премијеру Дагу Форду у којем критикује мере ограничења за затварање у Онтарију. Бабер је наставио своје залагање против изолације као независни члан законодавне опозиције.[138][139][140]

Хиљаде људи се 1. септембра 2021. окупило испред градске скупштине Ванкувера да протестовују због политике вакцинације против Ковида 19 и мандата маски.[141]

Протест назван Конвој слободе 2022, који је обухватио целу Канаду, је отпочео у јануару 2022. године.

Алберта

Група која себе назива „Шетња за слободу“ организује протесте против ношења маски већ од априла 2020. године.[142][143] Неколико стотина демонстраната из ове групе је учествовало у конвоју слободе 20. фебруара 2021. и маршу са „бакљама Јерихона” који су организовали организације зване „Шетња за слободу Алберта“ и „Алијанса за јединство слободе“.[144] Плакати који су рекламирали митинг укључивали су слику белих националиста који марширају Шарлотвилом са бакљама Тики на скупу „Уједините десницу САД” 2017. године.[144][145][146][147] Група од стотина демонстраната против изолације, која је носила транспарент „шетње за слободу”, укључивала је и оне који поричу Ковид 19. Други део протестаната је био део присталица пастора који је ухапшен јер је више пута одбијао да се придржава прописа јавног здравља, као што су ограничење посећености, физичко дистанцирање и ношење маски. Правосудни центар за уставне слободе, који представља пастора, покренуо је тужбу против владе Алберте.[148] Као одговор на овај део протеста градоначелник Едмонтона је рекао да су организатори скупа изван Едмонтона и да „могу бити повезани са познатим групама који пропагирају мржњу. Едмонтон недвосмислено осуђује расизам, мизогинију и друге облике мржње, такав говор није добродошао у нашој заједници“."[148][149][150]

Куба

Серија протеста на Куби је почела 11. јула 2021. године. Протести су изазвани несташицом хране и лекова и незадовољством донешеним мерама владе на поновну пандемију Ковида 19 на Куби.[151]

Мексико

Дана 29. априла, полиција у Јахалону у Чијапасу, у јужном Мексику, пуцала је на људе који су протестовали против контролног пункта због којег је њихова заједница била изолована. Становници суседне Тумбале жалили су се да им је контролни пункт онемогућио приступ владиним и банкарским услугама и да се чини да је то повезано са веровањем да је у Тумбали висока стопа заразе коронавирусом. Контролни пунктови су постављени у око 20% мексичких општина, које је савезна влада прогласила нелегалним.[152]

Стотине Мексиканаца учествовало је у протестима 30. маја захтевајући оставку председника Андреса Мануела Лопеза Обрадора због владиних мера у вези са пандемијом Ковида 19 у Мексику а и мексичком економијом.[153]

У Истлавакану, Гвадалахара, држава Халиско, су одржане демонстрације због насилне смрти Ђованија Лопеза.[154] Лопез, 30-годишњи зидар, ухапшен је 4. маја јер није носио маску за лице током карантене. Током хапшења полиција је користила непотребну силу и нанела повреде због којих је следећег дана Лопез умро док је био у полицијском притвору.[155]

Сједињене Државе

Прве информације и мере због пандамије короне 19 су виђене у јануару 2020. године. Први случај Ковида 19 је забележен 19. јануара 2020. Радна група Беле куће је свим гувернерима савезних држава доставила 9. фебруара информације о коронавирусу.[156] Почевши од средине марта, гувернери држава, а у неким случајевима и окрузи или градови, предузимали су различите мере социјалног дистанцирања ради ограничавања ширења вируса.[157] Предузете радње укључивале су наредбе о останку код куће („карантин“), затварање школа и предузећа и ограничење броја људи приликом окупљања. Дана 19. марта 2020, председник Доналд Трамп и потпредседник Мајк Пенс састали су се (путем телеконференције) са гувернерима већине држава како би наставили координацију и помогли државама у њиховим мерама. Скоро истовремено ФЕМА се такође укључила у акцију борбе против Ковида.[158] До 7. априла 42 државе су имале наредбе о закључавању.[159] Затварање је имало озбиљне економске ефекте, укључујући нагли пораст незапослености због затварања продавница и других радних места.[160] До 15. априла избили су први протести и демонстрације у неким државама, тражећи да се област „поново отвори“ за нормалне пословне и личне активности. До 1. маја демонстрације су одржане у више од половине држава, а многи гувернери су почели да предузимају кораке да укину ограничења.[161]

Један од првих протеста одржан је у Мичигену 15. априла 2020. године, у организацији конзервативних група које су такође подстицале групе у другим државама да копирају своје формулације и шаблоне. Демонстранти у бројним другим државама рекли су да су инспирисани Мичигеном и користили су сличне методе протеста, као што су мичигенов материјал на веб страницама, Фејсбук групама и страницама Редит-а да промовишу своје протесте.[162] Наредне протесте организовали су републикански активисти или партијске организације,[163][164][165] активисти Чајанке,[166] присталице покрета наоружане милиције,[167] активисти за права на оружје,[168] и заговорници „против вакцинације“.[169][170]

Председник Трамп је првобитно издао смернице за постепено укидање ограничења, рекавши да ће гувернери одлучити како да поново отворе сопствене државе и предлажући опрезан трофазни приступ.[171] Међутим, следећег дана је реаговао на протесте против социјалних ограничења тако што је подстицао протесте.[172][173][174][175] Гувернер Џеј Инсли (Д-ВА) оптужио је председника за „подстицање домаће побуне“ и рекао да је председников позив да се игноришу смернице сопственог тима „шизофреничан“.[176][177]

Океанија

Аустралија

Током 2020. и 2021. године одржани су бројни протести против ограничења затварања због Ковида 19 и програма вакцинације аустралијске савезне владе у неколико главних градова, укључујући Аделаиде, Бризбејн, Мелбурн, Перт и Сиднеј.[178][179][180] Полиција је одговорила на ове протесте хапшењем демонстраната и изрицањем новчаних казни.[181][182][183]

У Мелбурну, Викторија, од 20. до 24. септембра 2021. године, одржана је серија протеста у пословним деловима градова. Демонстранти су углавном били трговци који су протестовали против карантина, затварања грађевинске индустрије и мандата вакцина. Верује се да су неколико демонстраната били „лажни трговци” који би се могли описати као „професионални демонстранти”. Полиција је одговорила гуменим мецима, пендрецима и сузавцем. Различити медији критиковали су груби одговор полиције на демонстранте и цивиле.[184][185][186]

Француска Полинезија

У октобру 2021. одржано је неколико протеста против предложеног закона којим се налажу вакцине против Ковида широм Француске Полинезије, укључујући Папете на Тахитију и Хива Оа на Маркизским острвима. Значајне групе и појединци који су укључени укључивали су групу „Не дирај моју породицу“, странку за независност Тавини Хиратира и пензионисаног др Жан Пола Терона, који је био у спору са здравственим властима око његових метода лечења Ковида 19.[187][188] Предложени закон захтева да свако ко ради у здравству или у јавности буде вакцинисан или ће бити кажњен са 1.700 америчких долара.[189] Као одговор на снажно противљење демонстраната против вакцинације, синдиката и послодаваца, председник Едуард Фрич је најавио да ће нови закон бити одложен до 23. децембра.[190]

Нови Зеланд

Између августа и октобра 2021. године одржано је неколико протеста широм Новог Зеланда. Протести су били против званичних мера закључавања, вакцинације и ширења дезинформација о пандемији Ковида 19. Кључне групе и појединци који су били укључени у ове протесте укључивали су Фактс НЗ, Котахитанга покрет Аотеароа, НЗ Либерти мувмент и странку Адвенс Њу Зеланд Џејми-Ли Роса и Билија Те Кахике.[191][192][193][194]

У јануару 2021. Те Кахика је предводио „митинг за слободу“ испред новозеландског парламента противећи се политици закључавања, комунистичкој Кини и Уједињеним нацијама, истовремено изражавајући подршку америчком председнику Доналду Трампу.[195] Након поновног успостављања ограничења закључавања средином августа 2021. као одговор на избијање нове ковид варијанте Делта, протести против закључавања организовани су у Окланду, Тауранги, Нелсону и Крајстчерчу. Кључни учесници су били Те Кахика и екстремни десничар Кајл Чемпман.[196][197]

Јужна Америка

Аргентина

Протести 17А одржани 17. августа 2020.

Дана 25. маја, на дан годишњице Прве националне владе, протести су избили широм Аргентине,[198] највише у Буенос Ајресу и Кордоби. Протест је окупио углавном власника малих предузећа који су тражили од локалних и националних власти да им дозволи рад, пристајали су и на нове санитарне услове по владиним мерама. У том тренутку, наредба о останку код куће била је на снази широм земље већ 65 дана.

Бразил

2020

Дана 18. марта, Бразилци у Сао Паулу и Рио де Жанеиру протестовали су због тога што је влада Жаир Болсонароа лоше реаговала са својим мерама против пандемије. Протестанти су лупали лонцима и тигањма по балконима и узвикивали „Болсонаро напоље!“[234]

19. априла, на Дан бразилских оружаних снага, Болсонара је опколило око 600 демонстраната испред седишта војске у Бразилији захтевајући „војну интервенцију“ у решавању ситуације са корона вирусом. Мањи протести који су позивали гувернере да поднесу оставке одржани су претходног дана у Рио де Жанеиру, Сао Паулу и Бразилији.[199]

2021

Протест против владе председника Болсонара у Кампинасу 29. маја 2021.

Дана 1. маја, широм Бразила одржан је протест против Жаир Болсонароа. Демонстранти су захтевали укидање карантина, узвикујући „овлашћујем“, позивајући се на председникову тврдњу да ће се позвати на члан 142 бразилског устава како би „вратио цео члан 5 устава“ и да је чекао само „овлашћење“ народа. Протести су се десили у многим бразилским градовима, заузимајући авеније као што је Авенида Паулиста. Болсонаро је хеликоптером прелетео протесте у Бразилији, где је такође било протеста против његове владе.[200][201][202][203][204][205][206][207][208][209][210][211][212]

Чиле

Дана 18. марта, дошло је до нереда у општинама Ел Боске, Ла Пинтана и још неким општинама у градској регији Сантјаго.[213] Учесници нереда осуђују глад која је резултат делимичних и потпуних затварања у региону. Тврде да су их изолације оставиле без посла и средстава за живот.

Колумбија

Демонстранти у Медељину, Колумбија, 1. маја 2021

У априлу 2021, председник Иван Дуке је предложио повећање пореза у време када је пандемија Ковида 19 у Колумбији почела да се погоршава. Разлог томе је што је он тражио новчана средства која би побољшала здравство у земљи које је већ било у лошем стању. У Колумбији серија протеста је почела 28. априла 2021. године а били су усмерени против повећања пореза, корупције и реформе здравствене заштите.[214]

Еквадор

Демонстрације 2020. године у Еквадору су биле серија националних мобилизација спроведених у мају 2020. године. Демонстрације су отпочеле после најаве нових економских мера од стране владе Лењина Морена усвојених због озбиљне здравствене и економске кризе изазване пандемијом Ковида 19 у земљи.[215][216]

Парагвај

Протести широм Парагваја су почели 5. марта. разлог протеста је био недостатка ефикасног одговора владе на пандемију у земљи. Протести су окупили више хиљада људи и том приликом велики број протестаната је било повређено. То је кулминирало оставком тадашњег министра здравља Хулија Мазоленија.

Види још

Протести у свету поводом уведених мера против пандемије ковида 19 на Викимедијиној остави.

Референце

  1. ^ „Bolsonaro compartilha vídeo de manifestações; veja fotos de militantes”. Poder360. 15. 3. 2020. Архивирано из оригинала 4. 12. 2020. г. Приступљено 27. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^ Haddad, Mohammed. „Mapping coronavirus anti-lockdown protests around the world”. Al Jazeera (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ Newey, Sarah; Gulland, Anne; Smith, Nicola (2021-07-25). „Plague and protests: how Covid has sparked a wave of unrest around the world”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 3. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^ „Thousands Around Globe Protest COVID-19 Shots, Lockdowns | Voice of America - English”. www.voanews.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^ „Analysis | The pandemic leads to another summer of anger”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Архивирано из оригинала 30. 7. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^ Melimopoulos, Elizabeth (7. 2. 2021). „What's driving the COVID lockdown protests?”. Al Jazeera. Архивирано из оригинала 28. 8. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^ Dearden, Lizzie (16. 5. 2020). „Inside the UK's biggest anti-lockdown protest”. The Independent. Архивирано из оригинала 23. 8. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^ „How COVID-conspiracists and anti-vaxxers are getting organised and making money”. Sky News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ Wilson, Jason (17. 4. 2020). „The rightwing groups behind wave of protests against Covid-19 restrictions”. The Guardian. Архивирано из оригинала 19. 8. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ Ong, Kyler; Pantucci, Raffaello. „From fringe to mainstream: The rightwing in Europe”. Observer Research Foundation. Архивирано из оригинала 28. 8. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ Commission for Encountering Extremism (јул 2020). COVID-19: How hateful extremists are exploiting the pandemic (PDF) (Извештај). UK Government. Архивирано (PDF) из оригинала 16. 3. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ а б Loucaides, Darren (9. 8. 2021). „Inside the U.K.'s anti-lockdown media machine”. Coda Story. Архивирано из оригинала 14. 8. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ McGowan, Michael (25. 3. 2021). „Where 'freedom' meets the far right: the hate messages infiltrating Australian anti-lockdown protests”. The Guardian. Архивирано из оригинала 24. 8. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^ Kelly, Cait (25. 8. 2021). „How neo-Nazis use anti-lockdown protests to recruit new members”. The New Daily. Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  15. ^ Bongiorno, Frank (15. 8. 2021). „Right out there: how the pandemic has given rise to extreme views and fractured conservative politics”. The Conversation. Архивирано из оригинала 27. 8. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  16. ^ а б Knaus, Christopher (27. 7. 2021). „Who's behind Australia's anti-lockdown protests? The German conspiracy group driving marches”. the Guardian. Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 30. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  17. ^ „World Wide Rally for Freedom, Peace & Human Rights III”. Facebook. 23. 7. 2021. Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^ Backovic, Nick; Wildon, Jordan; Ondrak, Joe (14. 5. 2021). „Exclusive: Worldwide Anti-Lockdown Protests Organized by German Cell”. Logically. Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 30. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^ „Coronavirus: Ivory Coast protesters target testing center”. BBC News. 6. 4. 2020. Архивирано из оригинала 1. 5. 2020. г. Приступљено 3. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^ Dahir, Abdi Latif (8. 5. 2020). „Kenyans held for weeks in quarantine were then told to pay to get out”. baltimoresun.com. Архивирано из оригинала 13. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  21. ^ „Kenyans protest house demolitions amid virus restrictions”. ABC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^ „Malawi high court blocks coronavirus lockdown”. www.aljazeera.com. 17. 4. 2020. Архивирано из оригинала 8. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  23. ^ „Nigeria: COVID-19 patients protest over 'ill treatment'”. www.aa.com.tr. 6. 5. 2020. Архивирано из оригинала 10. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  24. ^ „Nigerian workers riot over Covid-19 lockdown | New Straits Times”. NST Online (на језику: енглески). 27. 4. 2020. Архивирано из оригинала 8. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  25. ^ „Refugees Protest Under Coronavirus Lockdown in Rwanda | Voice of America - English”. www.voanews.com (на језику: енглески). 17. 4. 2020. Архивирано из оригинала 3. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^ Anciano, Fiona (24. 4. 2020). „"We are still waiting" – protesting under lockdown in South Africa”. openDemocracy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  27. ^ „Anti-lockdown protests around the world | Reuters.com”. www.reuters.com. 5. 5. 2020. Архивирано из оригинала 8. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  28. ^ „Zimbabwe police accused of assaulting young female activists”. ABC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  29. ^ „covid 19: Wuhan rent protest shows unrest brewing in China after lockdown - The Economic Times”. Economictimes.indiatimes.com. Архивирано из оригинала 10. 9. 2020. г. Приступљено 30. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  30. ^ Huang, Kristin (19. 4. 2020). „Chinese woman charged with organising protests during coronavirus lockdown”. South China Morning Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 5. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  31. ^ Ho, Kelly (2020-10-14). „Covid-19: Hong Kong Hospital Authority demands answers from radiologists after unit head refuses to name medics who went on strike”. Hong Kong Free Press. Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 2021-11-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  32. ^ Jain, Sanjeev Miglani (14. 4. 2020). „India extends world's biggest lockdown, ignites protest by migrant workers”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 4. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020 — преко reuters.com. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  33. ^ Puranam, Elizabeth (15. 4. 2020). „India's migrant workers protest against lockdown extension | India News”. Al Jazeera. Архивирано из оригинала 29. 4. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  34. ^ „國會通過爭議性法案 印尼各地發起罷工示威”. Liberty Times (на језику: кинески). 6. 10. 2020. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 6. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  35. ^ „Thousands of Indonesians protest against passage of jobs bill”. Reuters. 6. 10. 2020. Архивирано из оригинала 6. 10. 2020. г. Приступљено 6. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  36. ^ BERITA TERBARU ~DEMO PPKM DI JAKARTA~BERITA VIRAL HARI INI. KABAR MILITER. 24. 7. 2021. Архивирано из оригинала 24. 7. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2021 — преко YouTube. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  37. ^ Dinilai Merugikan, Warga Bandung Berunjuk Rasa Tolak PPKM Darurat | Fokus. Indosiar. 21. 7. 2021. Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2021 — преко YouTube. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  38. ^ Demo Tolak PPKM Darurat Berakhir Ricuh. CNN Indonesia. 21. 7. 2021. Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2021 — преко YouTube. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  39. ^ Demo Mahasiswa Tolak Kebijakan PPKM Darurat di Flyover Pasar Rebo Berujung Ricuh. KOMPASTV. 23. 7. 2021. Архивирано из оригинала 24. 7. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2021 — преко YouTube. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  40. ^ Demo Tolak PPKM hari ini dijakarta pusat. Echa mahkota. 24. 7. 2021. Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2021 — преко YouTube. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  41. ^ Rosner, Elizabeth (20. 4. 2020). „Israelis maintain social distancing while protesting Netanyahu”. Nypost.com. Архивирано из оригинала 24. 4. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  42. ^ staff, T. O. I. (20. 4. 2020). „Police clash with stone-throwing Haredi protesters in Jerusalem, 5 arrested”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 4. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  43. ^ Hendrix, Steve; Rubin, Shira (26. 1. 2021). „Violence erupts in Israel's ultra-Orthodox neighborhoods over coronavirus restrictions”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  44. ^ Arab, The New (мај 2020). „The Iraq Report: Protest movement revives as coronavirus lockdown eased”. alaraby (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 5. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  45. ^ а б „Coronavirus lockdowns prompt protests in India, Lebanon, Iraq”. The Washington Post. 19. 4. 2020. Архивирано из оригинала 25. 4. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  46. ^ „Казахстан: митинг в белых халатах”. belsat.eu (на језику: руски). 2020-04-16. Архивирано из оригинала 27. 7. 2021. г. Приступљено 2021-07-26. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  47. ^ „Несколько десятков человек собрались на площади в Кокшетау”. www.nur.kz (на језику: руски). 2021-01-25. Архивирано из оригинала 27. 7. 2021. г. Приступљено 2021-07-27. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  48. ^ Osseiran, Nazih; Nissenbaum, Dion (28. 4. 2020). „Protesters in Lebanon Demand Economic Relief as Coronavirus Lockdown Eases”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Архивирано из оригинала 30. 4. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  49. ^ Hatoum, Bassam; Hussein, Bilal (29. 4. 2020). „Lockdown lifts in Lebanon, protests erupt over economic crises”. Christian Science Monitor. ISSN 0882-7729. Архивирано из оригинала 1. 5. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  50. ^ а б „Hundreds take to Kuala Lumpur's streets in anti-gov't protest”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  51. ^ а б Welle (www.dw.com), Deutsche. „Malaysian protesters demand PM Muhyiddin's resignation | DW | 31.07.2021”. DW.COM (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  52. ^ Ramlan, Alyaa Alhadjri & Vivian Yap, Yasmin (2021-07-31). „Hundreds of #Lawan protesters in KL demand PM's resignation”. Malaysiakini (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  53. ^ Solhi, Farah (2021-07-31). „#Lawan rally ends as protesters fail to get inside Dataran Merdeka | New Straits Times”. NST Online (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  54. ^ Solhi, Farah (2021-07-31). „#Lawan rally goes on despite police warning, risk of spreading Covid-19 [NSTTV] | New Straits Times”. NST Online (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  55. ^ hermesauto (2021-08-02). „Police stop Malaysian opposition lawmakers from marching to Parliament”. The Straits Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  56. ^ „Malaysia opposition MPs gather at Merdeka Square after being blocked from entering parliament”. CNA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  57. ^ „Pakistan arrests doctors protesting over lack of virus safety equipment | World news”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 4. 2020. г. Приступљено 30. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  58. ^ Latif, Aamir (30. 4. 2020). „Millions of Pakistani laborers struggle amid COVID-19 lockdown”. www.aa.com.tr. Архивирано из оригинала 6. 5. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  59. ^ Raza Hassan, Syed (16. 2. 2020). „Parents protest as Pakistani students stuck in China under coronavirus lockdown”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 5. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  60. ^ Ellao, Janess Ann J. (1. 4. 2020). „Arrests in QC reveal lack of gov't support to lockdown-affected residents”. Bulatlat (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 6. 2020. г. Приступљено 19. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  61. ^ а б „21 protesters demanding food aid arrested in Quezon City”. CNN (на језику: енглески). 1. 4. 2020. Архивирано из оригинала 23. 6. 2020. г. Приступљено 19. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  62. ^ Lalu, Gabriel Pabico (18. 6. 2020). „2 of jailed Piston 6 protesters test positive for COVID-19”. Inquirer (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 6. 2020. г. Приступљено 19. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  63. ^ „LIST: 'Grand mañanita' and other Independence Day 2020 activities”. Rappler (на језику: енглески). 11. 6. 2020. Архивирано из оригинала 13. 6. 2020. г. Приступљено 19. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  64. ^ Gonzales, Cathrine (12. 6. 2020). „Look: 'Grand mañanita' protest on Independence Day”. INQUIRER.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 6. 2020. г. Приступљено 19. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  65. ^ „DOH, binato ng kamatis”. News5. 16. 7. 2021. Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 23. 9. 2021 — преко Facebook. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  66. ^ „'Ginagawa kaming bobo': Health workers patuloy ang paghahabol sa benepisyo | TV Patrol”. ABS-CBN News. Архивирано из оригинала 28. 11. 2021. г. Приступљено 28. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  67. ^ „'We have nothing to celebrate': Health workers protest as Duterte calls frontliners 'new breed of heroes'”. CNN Philippines. Архивирано из оригинала 1. 9. 2021. г. Приступљено 1. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  68. ^ „On Heroes' Day, health workers protest over unreleased benefits”. Rappler. Архивирано из оригинала 31. 8. 2021. г. Приступљено 1. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  69. ^ „Underpaid health workers walk out, call for Duque resignation at mass protests”. Rappler. Архивирано из оригинала 1. 9. 2021. г. Приступљено 1. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  70. ^ „Thai protesters call for government to resign”. Reuters (на језику: енглески). 18. 7. 2020. Архивирано из оригинала 19. 7. 2020. г. Приступљено 20. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  71. ^ „"เยาวชนปลดแอก" ยุติการชุมนุมก่อนเที่ยงคืน อ้างความปลอดภัย สรุปบรรยากาศจากเริ่มจนจบ”. BBC Thai (на језику: тајски). 18. 7. 2020. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 20. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  72. ^ „Chiang Mai, Ubon rally against Prayut, government”. Bangkok Post (на језику: енглески). 20. 7. 2020. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 20. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  73. ^ „Covid: Conspiracy and untruths drive Europe's Covid protests”. BBC News (на језику: енглески). 2021-11-27. Приступљено 2021-12-26. 
  74. ^ „Thousands protest against coronavirus measures in Vienna”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2021-12-12. Приступљено 2021-12-26. 
  75. ^ „Coronavirus digest: Brussels police detain hundreds of anti-lockdown protesters | DW | 31.01.2021”. DW.COM. Архивирано из оригинала 8. 6. 2021. г. Приступљено 18. 7. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  76. ^ „Clashes break out in Brussels in protests over coronavirus restrictions”. Reuters. 21. 11. 2021. Архивирано из оригинала 24. 11. 2021. г. Приступљено 24. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  77. ^ D. Be. (6. 4. 2021). „Protesti u Sarajevu: Građani ispred Vlade FBiH skandiraju "Ostavke" i "Paraziti napolje"” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Архивирано из оригинала 6. 4. 2021. г. Приступљено 6. 4. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  78. ^ N.V. (17. 4. 2021). „Završeni protesti građana u Sarajevu: Na potezu su parlamentarci, rok je 1. maj” (на језику: бошњачки). Klix.ba. Архивирано из оригинала 17. 4. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  79. ^ „Министър Ананиев отменя заповедта си за задължително носене на маски до постигане на консенсус”. dariknews.bg (на језику: бугарски). 31. 3. 2020. Архивирано из оригинала 15. 5. 2021. г. Приступљено 8. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  80. ^ „Връщат маските на закрито - стават задължителни в магазина и в офиса”. dariknews.bg (на језику: бугарски). 22. 6. 2020. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 8. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  81. ^ „Протест в София срещу мерките за ограничаване на коронавируса”. mediapool.bg (на језику: бугарски). 19. 4. 2020. Архивирано из оригинала 21. 10. 2020. г. Приступљено 3. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  82. ^ „8 арестувани на протеста в София (ВИДЕО+СНИМКИ)”. nova.bg (на језику: бугарски). 14. 5. 2020. Архивирано из оригинала 24. 5. 2020. г. Приступљено 3. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  83. ^ Kirov, Nikolay (6. 6. 2020). „Протест на антиваксъри в София”. vesti.bg (на језику: бугарски). Архивирано из оригинала 26. 7. 2020. г. Приступљено 3. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  84. ^ „Raids Worsen Bulgarian President's Spat With Prosecutor”. Bloomberg.com. 9. 7. 2020. Архивирано из оригинала 1. 2. 2021. г. Приступљено 15. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  85. ^ „88-а вечер на протести в София: Призоваха за атаки срещу офисите на управляващата коалиция (Снимки)”. 24chasa.bg (на језику: бугарски). 4. 10. 2020. Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 8. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  86. ^ „Demonstrace proti vládním opatřením se změnila v potyčky s těžkooděnci. Policie zadržela přes 100 lidí”. 18. 10. 2020. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 12. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  87. ^ „Na Václavském náměstí demonstrovaly stovky lidí proti omezením”. 31. 1. 2021. Архивирано из оригинала 8. 10. 2021. г. Приступљено 12. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  88. ^ Šplíchal, Pavel (25. 2. 2021). „Antirouškaři jsou ti nejtrapnější disidenti. Jako poslední věří vládě”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 12. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  89. ^ McAuley, James (25. 4. 2020). „Violent protests in Paris suburbs reflect tensions under lockdown”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 4. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  90. ^ „Protest gets heated ahead of campus policing vote”. Athens: Associated Press. 10. 2. 2021. Архивирано из оригинала 12. 2. 2021. г. Приступљено 2. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  91. ^ „Georgia: Protesters rally against COVID passes in Tbilisi”. Tbilisi: Ruptly. 6. 12. 2021. Архивирано из оригинала 8. 12. 2021. г. Приступљено 8. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  92. ^ а б In German: 'Fast 40.000 Menschen bei Corona-Demos – Sperren am Reichstag durchbrochen' (Almost 40,000 people by corona demos – fences at the Reichstag broken through) Архивирано 1 септембар 2020 на сајту Wayback Machine. rbb24.de, 29 August 2020. Retrieved 19 September 2020.
  93. ^ а б Knight, Ben (6. 11. 2020). „Coronavirus: Germany braces for anti-lockdown protests”. Deutsche Welle. Deutsche Welle. Архивирано из оригинала 8. 11. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  94. ^ „Germany coronavirus: Hundreds arrested in German 'anti-corona' protests”. BBC News. BBC News. 30. 8. 2020. Архивирано из оригинала 4. 9. 2020. г. Приступљено 15. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  95. ^ „Berlin police clear anarchist-occupied house Liebig 34 | DW | 09.10.2020”. DW.COM. Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено 30. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  96. ^ Collective, CrimethInc Ex-Workers. „CrimethInc. : Surviving the Virus: An Anarchist Guide : Capitalism in Crisis—Rising Totalitarianism—Strategies of Resistance”. CrimethInc. Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено 30. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  97. ^ „German Company Targeted in Anarchist Arson Attack for COVID-19 "Repression" | Far-Right / Far-Left Threat | Articles”. ent.siteintelgroup.com. 29. 6. 2020. Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 30. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  98. ^ O'Riordan, Ellen. „Large crowd gathers in Dublin to protest vaccine cert system”. The Irish Times. Архивирано из оригинала 28. 7. 2021. г. Приступљено 12. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  99. ^ Lally, Conor; Burns, Sarah; Cosgrove, Jennifer (22. 8. 2020). „Four arrested in clashes at anti-facemask protest in Dublin”. The Irish Times. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 22. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  100. ^ Beresford, Jack (3. 10. 2020). „Anti-mask demonstrators stage sit-in protest in Dublin”. The Irish Post. Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено 4. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  101. ^ McGreevy, Ronan (27. 2. 2021). „Three gardaí injured and 23 arrested after clashes at Dublin anti-lockdown protest”Неопходна новчана претплата. The Irish Times. Архивирано из оригинала 2. 3. 2021. г. Приступљено 2. 3. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  102. ^ а б Baker, Noel; O'Keeffe, Cormac; English, Eoin (6. 3. 2021). „Cork anti-lockdown protest attracts hundreds into city centre”. Irish Examiner. Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 9. 3. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  103. ^ Neville, Steve (6. 3. 2021). „Six arrested on day of Cork anti-lockdown protest”. Irish Examiner. Архивирано из оригинала 6. 3. 2021. г. Приступљено 9. 3. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  104. ^ а б в г д Khan, Mehreen (26. 1. 2021). „Dutch extend Covid curfew despite violent backlash”. Financial Times. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  105. ^ а б Henley, John (26. 1. 2021). „Netherlands shaken by third night of riots over Covid curfew”. The Guardian. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  106. ^ Cunningham, Erin (25. 1. 2021). „Riots explode across Netherlands over covid restrictions, with Dutch leader calling participants criminals”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  107. ^ а б в Pop, Valentina (26. 1. 2021). „Dutch Rioters Clash With Police for Third Night Over Covid-19 Curfew”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  108. ^ „Poll van NPO1: Meerderheid wil avondklok weg en wat vinden Gouwenaars van de avondklok?”. 18. 2. 2021. Архивирано из оригинала 4. 11. 2021. г. Приступљено 4. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  109. ^ „Rotterdam police clash with rioters as Covid protest turns violent”. BBC News. 20. 11. 2021. Архивирано из оригинала 20. 11. 2021. г. Приступљено 20. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  110. ^ Reuters (25. 4. 2020). „Hundreds Protest Against Lockdown at Polish-German Border”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 26. 4. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  111. ^ Wójcik, Jerzy (20. 2. 2020). „Marsz wolności we Wrocławiu. Koronasceptycy przyszli tłumnie, interweniowała policja [ZDJĘCIA]” (на језику: Polish). Gazeta Wrocławska. Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 22. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
  112. ^ Furlong, Ray (21. 4. 2020). „Russian Police Break-Up Anti-Lockdown Protest”. Radio Free Europe Radio Liberty. Архивирано из оригинала 1. 5. 2020. г. Приступљено 1. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  113. ^ Alexander Marrow and Maria Tsvetkova (20. 4. 2020). „Hundreds protest in southern Russian against coronavirus curbs”. Reuters. Архивирано из оригинала 29. 4. 2020. г. Приступљено 30. 4. 2020. CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  114. ^ „Coronavirus: Anti-lockdown car protest draws thousands”. BBC. 23. 5. 2020. Архивирано из оригинала 23. 5. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  115. ^ „Protests in Madrid over coronavirus lockdown measures”. The Guardian. 20. 9. 2020. Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено 20. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  116. ^ „Lockdown measures and rising anger in Madrid as Covid-19 takes hold again”. The Guardian. 18. 9. 2020. Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено 20. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  117. ^ „Polisen upplöser demonstration mot coronarestriktioner”. SVT Nyheter. 6. 3. 2021. Архивирано из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 9. 3. 2021 — преко www.svt.se. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  118. ^ „"Наша вакцина - це причастіє": хресна хода УПЦ МП у розпал пандемії. Як це було”. 27. 7. 2021. Архивирано из оригинала 5. 11. 2021. г. Приступљено 5. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  119. ^ „Мітинг антивакцинаторів у Києві: страх втратити роботу або стати роботами”. 5. 11. 2021. Архивирано из оригинала 5. 11. 2021. г. Приступљено 5. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  120. ^ „Revealed: The So-Called 'Top Class Doctors And Nurses' Backing Anti-Mask Protests”. HuffPost. 5. 9. 2020. Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  121. ^ Leather, Harry. „Two arrested after anti-lockdown protesters in stand-off with police on roof of Shrewsbury College”. www.shropshirestar.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 10. 2020. г. Приступљено 10. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  122. ^ Mills, Richard (1. 5. 2020). „Live updates as police attend protest against lockdown in Somerset”. somersetlive (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 12. 2020. г. Приступљено 10. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  123. ^ Brown, Faye (16. 5. 2020). „19 arrested as anti-lockdown protests take place across country”. Архивирано из оригинала 23. 5. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  124. ^ „Coronavirus lockdown prompts Hove seafront protest”. Brighton and Hove News (на језику: енглески). 19. 5. 2020. Архивирано из оригинала 15. 10. 2020. г. Приступљено 10. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  125. ^ Balloo, Stephanie (12. 9. 2020). „Protests in Birmingham city centre over lockdown restrictions”. BirminghamLive. Архивирано из оригинала 13. 9. 2020. г. Приступљено 12. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  126. ^ Humphries, Jonathan (18. 10. 2020). „Conspiracy theorist Piers Corbyn tells crowd of unmasked protesters 'covid is a hoax'”. Liverpool Echo. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  127. ^ „The anti-lockdown movement is still going strong”. The Economist. 2021-07-03. ISSN 0013-0613. Архивирано из оригинала 12. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-12. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  128. ^ „Bottles thrown at police in anti-lockdown and anti-vaccination protest”. ITV News (на језику: енглески). 2021-07-19. Архивирано из оригинала 13. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-12. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  129. ^ „Thousands protest amid global anger against COVID restrictions”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. Приступљено 2021-07-25. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  130. ^ Norden, Jasmine; 18:38, 24 Jul 2021 (2021-07-24). „'Freedom Rally' blocks Leeds roads as protestors accuse government of lies”. LeedsLive (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. Приступљено 2021-07-25. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  131. ^ Abbit, Beth; 17:40, 24 Jul 2021Updated22:23 (2021-07-24). „Protesters chant 'shame on you' at police during march through Manchester”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. Приступљено 2021-07-25. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  132. ^ by Oprah Flash, Nick Horner; Updated18:04, 24 Jul 2021 (2021-07-24). „Lockdown protests causing city centre road chaos”. BirminghamLive (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 7. 2021. г. Приступљено 2021-07-25. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  133. ^ Carrigg, David (19. 4. 2020). „COVID-19: Small group protests coronavirus restrictions in Vancouver”. Vancouver Sun. Postmedia Network. Архивирано из оригинала 12. 5. 2020. г. Приступљено 6. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  134. ^ „Protesters march against COVID-19 prevention measures in Vancouver | CTV News”. Bc.ctvnews.ca. 26. 4. 2020. Архивирано из оригинала 2. 5. 2020. г. Приступљено 30. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  135. ^ „'A bunch of yahoos,' Ont. premier says of people protesting COVID-19 emergency measures | CTV News”. Toronto.ctvnews.ca. Архивирано из оригинала 1. 5. 2020. г. Приступљено 30. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  136. ^ Lauren, Boothby (1. 5. 2020). „Hundreds flock to Alberta legislature to protest COVID-19 restrictions”. Edmonton Journal. Архивирано из оригинала 6. 5. 2020. г. Приступљено 5. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  137. ^ Bridges, Alicia (21. 4. 2020). „Sask. Penitentiary inmates protest COVID-19 restrictions they say put them in cells 20 hours per day”. CBC News. Архивирано из оригинала 24. 4. 2020. г. Приступљено 5. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  138. ^ Benzie, Robert (15. 1. 2021). „Premier Doug Ford turfs MPP Roman Baber from Tory caucus for opposing COVID-19 lockdown”. Toronto Star. Torstar. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  139. ^ „Ford ousts MPP from caucus over open letter pushing for end to COVID-19 lockdown”. cbc.ca. 15. 1. 2021. Архивирано из оригинала 19. 1. 2021. г. Приступљено 19. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  140. ^ Roman_Baber (15. 1. 2021). „I was removed from the @OntarioPCParty caucus. It's a regretful decision since many colleagues agree with me, incl @fordnation in large part. I don't regret speaking out for millions of lives & livelihoods decimated by Public Health, I serve the public. The Lockdown is grounded in false public health narrative, poor planning & bad data. While Doug only cares about re-election, Lockdowns are killing more than saving. I couldn't watch the suffering anymore. I hope I encouraged other professionals to speak out.” (твит). Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. — преко Twitter-а. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  141. ^ „Protesters target B.C. hospitals disrupting patients, staff - NEWS 1130”. www.citynews1130.com. Архивирано из оригинала 3. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-03. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  142. ^ „Protest to 'End the Lockdown' attracts more than 100 people to Alberta legislature”. CTV News Edmonton. 29. 4. 2020. Архивирано из оригинала 9. 3. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  143. ^ Bruch, Timm (12. 12. 2020). „Anti-mask protesters take to the streets in Calgary to fight COVID-19 restrictions”. CTV News. Архивирано из оригинала 10. 2. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  144. ^ а б Bench, Allison (21. 2. 2021). „Protesters gather from across the province at Alberta legislature to fight COVID-19 health measures”. Global News. Edmonton, Alberta. Архивирано из оригинала 22. 2. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  145. ^ „COVID Conspiracy Groups Are Using A Picture From Charlottesville Neo-Nazi Rally To Promote Their Upcoming 'Torch March'”. Canadian Anti-Hate Network. 16. 2. 2021. Архивирано из оригинала 16. 2. 2021. г. Приступљено 22. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  146. ^ WALK108 (16. 2. 2021). „Poster for Walk for Freedom rallies”. Facebook. Архивирано из оригинала 22. 2. 2021. г. Приступљено 22. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  147. ^ „Experts confused, concerned with anti-lockdown rally imagery”. 660 NEWS. 24. 1. 2021. Архивирано из оригинала 26. 2. 2021. г. Приступљено 22. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  148. ^ а б „Hatred, COVID-19 skepticism denounced after anti-lockdown rally at Alberta legislature”. CTV Edmonton. 21. 2. 2021. Архивирано из оригинала 22. 2. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  149. ^ „Anti-restriction protesters gather at legislature, march in streets with tiki torches”. 660 News. Edmonton, Alberta. 20. 2. 2021. Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  150. ^ Anti-lockdown protesters clash with media at "Walk for Freedom" rally. CTV News. 21. 2. 2021. Приступљено 21. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  151. ^ Robles, Frances (11. 7. 2021). „Cubans Denounce 'Misery' in Biggest Protests in Decades”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 11. 7. 2021. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  152. ^ „México: Protesta contra retén por COVID termina en tiroteo”. AP NEWS. 30. 4. 2020. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  153. ^ „Manifestaciones anti AMLO en varios estados - Estados - La Jornada”. www.jornada.com.mx (на језику: шпански). 30. 5. 2020. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  154. ^ „Justicia para Giovanni: Protestan por el asesinato en Jalisco”. www.milenio.com. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 4. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  155. ^ „Así fue la detención de Giovanni López justo antes de su muerte”. La Vanguardia (на језику: шпански). 5. 6. 2020. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 5. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  156. ^ „TIMELINE: The Trump Administration's Decisive Actions To Combat the Coronavirus”. www.donaldjtrump.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 7. 2020. г. Приступљено 10. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  157. ^ Rodriguez, Olga R.; Har, Janie (16. 3. 2020). „San Francisco Bay Area counties issue shelter-in-place order”. ABC News. Архивирано из оригинала 25. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  158. ^ „Remarks by President Trump and Vice President Pence in a Video Teleconference with Governors on COVID-19”. whitehouse.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 1. 2021. г. Приступљено 10. 7. 2020 — преко National Archives. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  159. ^ Dittrich, Valerie (7. 4. 2020). „COVID-19: 'People have to be responsible for themselves': Eight U.S. states still not locked down”. National Post. Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  160. ^ Lee, Yen Nee (24. 4. 2020). „7 charts show how the coronavirus pandemic has hit the global economy”. CNBC. Архивирано из оригинала 4. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  161. ^ Budryk, Zack (3. 5. 2020). „Governors, experts await results of reopening states as protests continue”. The Hill. Архивирано из оригинала 10. 5. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  162. ^ „This Is How A Group Linked To Betsy DeVos Is Organizing Protests To End Social Distancing, Now With Trump's Support”. BuzzFeed News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 4. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  163. ^ „How Trump allies have organized and promoted anti-lockdown protests”. Reuters (на језику: енглески). 22. 4. 2020. Архивирано из оригинала 23. 4. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  164. ^ „Meet the Trump-loving group behind protest of Gov. Whitmer's stay-home order”. bridgemi.com (на језику: енглески). 22. 4. 2020. Архивирано из оригинала 26. 4. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  165. ^ News, Cole Miller | KOMO (18. 4. 2020). „Protest against state closure planned for tomorrow in Olympia”. KOMO. Архивирано из оригинала 20. 4. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  166. ^ „Trump allies have their fingerprints on lockdown protests”. POLITICO (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 4. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  167. ^ Wilson, Jason (17. 4. 2020). „The rightwing groups behind wave of protests against Covid-19 restrictions”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 18. 4. 2020. „...  ...” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  168. ^ Uren, Adam. „WaPo reveals Minnesota gun group link to anti-quarantine protests”. Bring Me The News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 4. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  169. ^ Bogel-Burroughs, Nicholas (4. 5. 2020). „Antivaccination Activists Are Growing Force at Virus Protests”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 5. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  170. ^ Sommer, Will; Kucinich, Jackie (22. 4. 2020). „Anti-Vaxxers and Lockdown Protesters Form an Unholy Alliance”. Daily Beast. Архивирано из оригинала 11. 3. 2021. г. Приступљено 23. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  171. ^ „Trump completes reversal, telling govs 'you are going to call your own shots' and distributes new guidelines”. CNN. 16. 4. 2020. Архивирано из оригинала 22. 4. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  172. ^ Shear, Michael D.; Mervosh, Sarah (17. 4. 2020). „Trump Encourages Protest Against Governors Who Have Imposed Virus Restrictions”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 4. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  173. ^ Itkowitz, Colby (17. 4. 2020). „'Liberate': Trump Tweets Support of Protests Against Stay-at-Home Orders”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 17. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  174. ^ „Trump Foments Protests Against Governors; Experts Warn of Testing Shortages”. The New York Times (на језику: енглески). 17. 4. 2020. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 18. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  175. ^ „'They seem very responsible to me': Trump defends anti-lockdown protesters - video”. The Guardian (на језику: енглески). Reuters/AP. 18. 4. 2020. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 19. 4. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  176. ^ „Trump accused of 'fomenting rebellion' after 'LIBERATE' tweets”. aljazeera.com. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  177. ^ Cummings, William. „Governors slam Trump's call to 'liberate' states where protesters object to coronavirus restrictions”. USA TODAY (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 4. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  178. ^ „'Incredibly disappointing': Ugly scenes at Melbourne coronavirus protests as violence erupts”. Seven News (на језику: енглески). 10. 5. 2020. Архивирано из оригинала 11. 9. 2020. г. Приступљено 10. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  179. ^ Noble, Freya (20. 2. 2021). „Anti-coronavirus vaccine protests held in Melbourne, Sydney, Brisbane, Adelaide, Perth”. 9 News. Nine Digital Pty Ltd. Архивирано из оригинала 20. 2. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  180. ^ Dye, Josh; Clun, Rachel (21. 2. 2021). „COVID-19 vaccines begin as Prime Minister receives Pfizer immunisation”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 25. 5. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  181. ^ „Police arrest more than 400 demonstrators at Melbourne anti-lockdown protest”. ABC News. Australian Broadcasting Corporation. 3. 11. 2020. Архивирано из оригинала 6. 5. 2021. г. Приступљено 5. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  182. ^ „Australia: Scores arrested at anti-coronavirus lockdown protests”. Al Jazeera. 21. 8. 2021. Архивирано из оригинала 21. 8. 2021. г. Приступљено 22. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  183. ^ „Anti-lockdown protesters clash with police in Australia”. Radio New Zealand. 21. 8. 2021. Архивирано из оригинала 21. 8. 2021. г. Приступљено 22. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  184. ^ Clench, Sam; Smith, Rohan (20. 9. 2021). „Melbourne 'freedom' protest: Chaos erupts on CBD streets, West Gate Freeway over construction sector shutdown”. News.com (на језику: енглески). Nationwide News Pty Ltd. Архивирано из оригинала 21. 9. 2021. г. Приступљено 21. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  185. ^ Tuffiel, Rhiannon (20. 9. 2021). „Tradie protest 'hijacked' by 'extreme organisations': CFMEU boss”. News.com.au (на језику: енглески). Nationwide News Pty Ltd. NCA NewsWire. Архивирано из оригинала 20. 9. 2021. г. Приступљено 21. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  186. ^ Harley, Kyle (24. 9. 2021). „More than 200 arrests made across Melbourne as police disperse anti-lockdown protesters”. ABC News (на језику: енглески). Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 25. 9. 2021. г. Приступљено 24. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  187. ^ „Tahiti rally against vaccination regime”. Radio New Zealand. 12. 10. 2021. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  188. ^ „Pro-independence party joins French Polynesia anti-vax march”. Radio New Zealand. 25. 10. 2021. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  189. ^ „French Polynesian govt delays Covid-19 vaccination law”. Radio New Zealand. 19. 10. 2021. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  190. ^ „French Polynesia vaccination law to be amended”. Radio New Zealand. 19. 10. 2021. Архивирано из оригинала 4. 11. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  191. ^ Pearse, Adam (13. 8. 2020). „Covid 19 coronavirus: Lockdown protest stops traffic in Whangārei”. The Northern Advocate (на језику: енглески). ISSN 1170-0777. Архивирано из оригинала 21. 8. 2020. г. Приступљено 22. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  192. ^ „Anti-lockdown, vaccination and 1080 protesters take over Auckland's Aotea Square”. Newshub (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 8. 2020. г. Приступљено 22. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  193. ^ Bayer, Kurt (5. 9. 2020). „Covid 19 coronavirus: Hundreds turn out for anti-lockdown protests”. The New Zealand Herald. Архивирано из оригинала 5. 9. 2020. г. Приступљено 5. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  194. ^ „Advance Party and crowd rallies against Covid-19 restrictions and lockdowns”. The New Zealand Herald (на језику: енглески). 2020-09-12. ISSN 1170-0777. Архивирано из оригинала 13. 9. 2020. г. Приступљено 2020-09-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  195. ^ Walls, Jason (14. 1. 2021). „Police keeping a close eye on controversial Billy TK 'freedom rally' outside Beehive”. The New Zealand Herald. Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено 14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  196. ^ „Conspiracy theorist Billy TK arrested at anti-lockdown protest”. Radio New Zealand. 18. 8. 2021. Архивирано из оригинала 18. 8. 2021. г. Приступљено 18. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  197. ^ Lourens, Marine; Sherwood, Sam; McNeilly, Hamish (20. 8. 2021). „Covid-19: Former far-Right leader to spend weekend behind bars after alleged lockdown breach”. Stuff. Архивирано из оригинала 20. 8. 2021. г. Приступљено 20. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  198. ^ de 2020, 25 de Mayo. „Un reducido grupo de manifestantes protestó contra la cuarentena en la Plaza de Mayo”. infobae (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 4. 6. 2020. г. Приступљено 10. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  199. ^ „Brazil's Bolsonaro joins protest against coronavirus restrictions | Coronavirus pandemic News”. Al Jazeera. 20. 4. 2020. Архивирано из оригинала 19. 9. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  200. ^ „Fortaleza tem manifestação a favor de Bolsonaro neste 1º de maio; 17 são detidos”. G1. 1. 5. 2021. Архивирано из оригинала 3. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  201. ^ „Manifestação em defesa de Bolsonaro tem grande adesão na Avenida Paulista: 'Eu autorizo', gritava a multidão”. Conexão Política. 2. 5. 2021. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  202. ^ „No Rio de Janeiro, manifestação a favor de Bolsonaro interdita totalmente a Avenida Atlântica”. Conexão Política. 2. 5. 2021. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  203. ^ „Bolsonaro sobrevoa de helicóptero manifestação a seu favor no DF”. R7. 1. 5. 2021. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  204. ^ „Manifestações pró e contra Bolsonaro tomam conta da Esplanada”. Metrópoles. 1. 5. 2021. Архивирано из оригинала 3. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  205. ^ „Manifestação pró-Bolsonaro passa do lado de Manifestação da esquerda em Brasília e causa perplexidade: "olha o tamanho da Manifestação da CUT", VEJA VÍDEO”. Terra Brasil Notícias. 2. 5. 2021. Архивирано из оригинала 3. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  206. ^ „Natal/RN fica verde e amarela com movimento pró-Bolsonaro, veja vídeos e imagens”. Terra Brasil Notícias. 1. 5. 2021. Архивирано из оригинала 3. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  207. ^ „Manifestantes vão às ruas de diversas capitais em defesa do presidente Jair Bolsonaro”. Conexão Política. 1. 5. 2021. Архивирано из оригинала 3. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  208. ^ „Feriado do Dia do Trabalho tem manifestações em cidades do RS”. G1. 1. 5. 2021. Архивирано из оригинала 1. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  209. ^ „Cidades no Sul de MG registram manifestações a favor do governo Bolsonaro neste 1º de maio”. G1. 1. 5. 2021. Архивирано из оригинала 1. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  210. ^ „Apoiadores de Bolsonaro promovem manifestações em diversos Estados”. Jovem Pan. 1. 5. 2021. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  211. ^ „No 1º de Maio, povo vai às ruas sob o lema: 'Eu autorizo, presidente!'”. Pleno.News. 1. 5. 2021. Архивирано из оригинала 3. 5. 2021. г. Приступљено 3. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  212. ^ „Brasil. Milhares de pessoas nas ruas para apoiar Bolsonaro no Dia do Trabalhador”. RTP Notícias. 2. 5. 2021. Архивирано из оригинала 3. 5. 2021. г. Приступљено 4. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  213. ^ El Mercurio S.A.P (18. 5. 2020). „Protestas en la comuna de El Bosque: Vecinos denuncian falta de alimentos en medio de cuarentena | Emol.com”. Emol. Архивирано из оригинала 25. 5. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  214. ^ Acosta, Luis (29. 4. 2021). „More subdued second day of Colombia tax reform protests”. Reuters. Архивирано из оригинала 1. 5. 2021. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  215. ^ „Coronavirus: Ecuador protests against cuts amid pandemic”. BBC News. 26. 5. 2020. Архивирано из оригинала 16. 7. 2021. г. Приступљено 16. 7. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  216. ^ „Police Beat and Injure Ecuador's Covid-19 Protesters”. Human Rights Watch. 25. 5. 2020. Архивирано из оригинала 16. 7. 2021. г. Приступљено 16. 7. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • п
  • р
  • у
  • Прогрес пандемије
  • Подаци
    • по провинцијама
    • Табела
Локације
Провинције
Територије
Владине
реакције
Места избијања
  • Центар за негу Херон
  • Камила кер комјунити
  • Итонвил цер центар
  • Прерађивачки погони месне индустрије
Вакцинација
  • Вакцинација против ковида 19 у Канади
    • Квебек
  • Национални саветодавни комитет Канаде за имунизацију
  • Доказ о вакцинацији
Здравствени
радници
    • Главни службеник за здравство
Спорт и култура
  • Плеј-оф Стенли купа 2020
  • Карантин клуб
  • Северна дивизија (НХЛ)
Остало