Хајнкел He 111

Хајнкел He 111

Хајнкел Хе 111
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње	1935.
Дужина	16,4
Размах крила	22,6
Висина	4
Површина крила	87,6
Празан	8680
Нормална полетна	12030
Макс. маса при узлетању	14000 kg
Клипно-елисни мотор	2 x Јункерс Јумо 211Ф-1
Снага	986 kW
Макс. брзина на Hопт	440 km/h
Тактички радијус кретања	2300 km
Плафон лета	6500 m
Брзина пењања	259 m/min

Хајнкел 111 је био Луфтвафеов авион. Био је средњи бомбардер, а касније и торпедни бомбардер.

Пројектовање и развој

Хајнкел 111 је пројектован на основу спецификације Луфтхансе као двомоторни путнички авион 1934^[1]. године. Пројектанти су били браћа Зигфрид и Валтер Гинтер. Пошто је у то време Немачкој било ограничено пројектовање и производња војних авиона, ови путнички авиони су већ у пројекту имали укомпоноване елементе намењене војним потребама. Направљена су три прототипа од којих је један био путнички авион а друга два су били војна варијанта. Путничка варијанта је имала класичну пилотску кабину док је војна варијанта имала застакљен нос у који су поред пилота били смештени бомбер нишанђија и навигатор. Због застакљеног носа посада је авион Хајнкел 111 популарно звала „стаклена башта“. Овако велика застакљена кабина омогућавала је леп преглед посади али је у случају напада ловаца пружала слабу заштиту, што је током рата изазвало велике губитке. Путничка верзија овог авиона се показала у току експлоатације као нерентабилна тако да је Луфтханса одустала од веће набавке ових авиона.

Технички опис

Оперативно коришћење

Прво коришћење Хајнкел 111 је доживео у Шпанском грађанском рату где је овај авион захваљујући великој брзини и носивости бомби био доста успешан. Уочени недостаци су отклањани тако да је почетак Другог светског рата авион оперативно и производно дочекао спреман. Овај авион је био на свим ратиштима и показао се прилично добар, ипак не тако као Ју 88. Добио је надимак “стаклена башта” од пилота који су га сматрали прилично пријатним за летење. Производили су га све до пролећа 1944. (укупно преко 7.000 авиона) у многим варијантама. Варијанте су се међусобно разликовале како по моторима тако и по опреми дефанзивног наоружања јер већ у француској и британској кампањи уочено је да митраљези малог калибра нису довољна заштита од ловаца па је авион наоружан са три митраљеза од 13 mm, а посада заштићена лаким оклопом.

Поред Нацистичке Немачке овај авион су још користиле и Кина, Мађарска, Румунија, Шпанија и Турска. Разлике су биле у наоружању и начину примене (био је тегљач једрилица, бомбардер, морнарички бомбардер и ловац на подморнице). Посаду је сачињавало четири или пет људи који нису били добро заштићени у том авиону.

Овај авион је био лак за летење, способан да понесе велики терет и имао је велики радијус, али је био доста спор, споро се пењао и имао је низак плафон лета. Веома је успешно коришћен као торпедни авион где је из база у Норвешкој нанео велике губитке савезничким арктичким конвојима.

Наоружање

Наоружање авиона: Хајнкел He 111
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа	3 х MG 131
Калибар	13,1 mm
Митраљез
Број и ознака митраљеза	2 x MG 81z
Калибар	7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе	класичне бамбе или два торпеда
Укупна маса	2000 kg
Ракетно наоружање (ракете)

Земље које су користиле овај авион

Види још

• Ју 88
• Дорније Do 17

Референце

Литература

Спољашње везе