Labud X-1

Cygnus X-1/HDE 226868
Diagram showing star positions and boundaries of the Cygnus constellation and its surroundings
Lokacija Labuda X-1 (zaokruženo) na levoj strani od Eta Signi u konstelaciji Lbuda na bazi poznatih koordinata[1]
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Labud
Rektascenzija 19h 58m 21.67595s[1]
Deklinacija +35° 12′ 05.7783″[1]
Prividna magnituda (V) 8.95[2]
Karakteristike
Spektralni tip O9.7Iab[2]
U−B indeks boja −0.30[3]
B−V indeks boja +0.81[3]
Varijabilni tip Elipsoidna promenljiva
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−13[2] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −3.37[1] mas/g
Dek.: −7.15[1] mas/g
Paralaksa (π)0.539 ± 0.033[4] mas
Rastojanje6.100 ± 400 ly
(1.900 ± 100 ps)
Apsolutna magnituda (MV)2999350000000000000♠−6,5±0,2[5]
Detalji
Masa14–16[6] M☉
Poluprečnik20–22[7] R☉
Luminoznost3–7005400000000000000♠4×105[7] L☉
Površinska gravitacija (log g)7000331000000000000♠3,31±0,07[8] cgs
Temperatura7004310000000000000♠31000[9] K
Rotacijasvakih 5.6 dana
Starost5[10] Myr
Druge oznake
AG (ili AGK2)+35 1910, BD+34 3815, HD (ili HDE) 226868, HIP 98298, SAO 69181, V1357 Cyg.[2]
Referentne baze podataka
SIMBADdata

Labud X-1 (skraćeno Cyg X-1)[11] je galaktički izvor rendgenskih zraka u sazvežđu Labud i prvi takav izvor koji je široko prihvaćen kao crna rupa.[12][13] Otkriven je 1964. godine tokom leta rakete i jedan je od najjačih izvora rendgenskih zraka koji se vidi sa Zemlje, proizvodeći vršnu gustinu rendgenskog fluksa od 6977229999999999999♠2,3×10−23 Wm−2 Hz−1 (7003230000000000000♠2,3×103 Janski).[14][15] On ostaje među najviše izučavanim astronomskim objektima u svojoj klasi. Procenjuje da ovaj kompaktni objekat ima masu koja je oko 14,8 puta veća od mase Sunca,[6] i pokazano je da je previše mali da bi mogao biti bilo koja poznata vrsta normalne zvezde ili neki drugi verovatni objekat osim crne rupe.[16] Ako je tako, radijus njegovog horizonta događaja ima 7005300000000000000♠300 km „kao gornju granicu linearne dimenzije izvorne regije” povremenih rendgenskih rafala koji traju samo oko 1 ms.[17]

Labud X-1 pripada rendgenskom binarnom sistemu velike mase, smeštenom oko 6.070 svetlosnih godina od Sunca, koji uključuje plavu supergigantsku promenljivu zvezdu označenu HDE 226868[18] koja orbitira na oko 0,2 AU, ili 20% rastojanja od Zemlje do Sunca. Zvezdani vetar od zvezde pruža materijal za akrecioni disk oko izvora rendgenskih zraka.[19] Materija u unutrašnjem disku zagreva se na milione stepeni, stvarajući uočene X-zrake.[20][21] Par mlazeva, smeštenih okomito na disk, prenose deo energije padajućeg materijala u međuzvezdni prostor.[22]

Ovaj sistem može pripadati zvezdanoj asocijaciji zvanoj Labud OB3, što bi značilo da je Labud X-1 zvezda koja je oko pet miliona godina stara i da je formiran od predačke zvezde koja je imala više od 7001400000000000000♠40 solarnih masa. Veći deo mase zvezde se osuo, najverovatnije kao zvezdani vetar. Da je ova zvezda tada eksplodirala kao supernova, rezultirajuća sila bi najverovatnije izbacila ostatak iz sistema. Stoga je zvezda umesto toga kolapsirala direktno u crnu rupu. [10]

Labud S-1 bio je bio predmet prijateljske naučne opklade između fizičara Stivena Hokinga i Kipa Torna 1974. godine, pri čemu se Hoking kladio da to nije crna rupa. On je priznao gubitak opklade 1990. godine, nakon što su opservacioni podaci pružili potporu tvrdnji da uistinu postoji crna rupa u tom sistemu. Ovoj hipotezi nedostaju direktni empirijski dokazi, ali je generalno prihvaćena iz indirektnih dokaza.[23]

Reference

  1. ^ а б в г д van Leeuwen, F. (novembar 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, arXiv:0708.1752 Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  2. ^ а б в г Staff (3. 3. 2003), V* V1357 Cyg -- High Mass X-ray Binary, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Приступљено 3. 3. 2008 
  3. ^ а б Bregman, J.; et al. (1973), „Colors, magnitudes, spectral types and distances for stars in the field of the X-ray source Cyg X-1”, Lick Observatory Bulletin, 647: 1, Bibcode:1973LicOB..24....1B 
  4. ^ Reid, Mark J.; et al. (decembar 2011), „The Trigonometric Parallax of Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, 742 (2): 83, Bibcode:2011ApJ...742...83R, arXiv:1106.3688 Слободан приступ, doi:10.1088/0004-637X/742/2/83 
  5. ^ Ninkov, Z.; Walker, G. A. H.; Yang, S. (1987), „The primary orbit and the absorption lines of HDE 226868 (Cygnus X-1)”, Astrophysical Journal, 321: 425—437, Bibcode:1987ApJ...321..425N, doi:10.1086/165641, Архивирано из оригинала 22. 9. 2017. г., Приступљено 4. 11. 2018 
  6. ^ а б Orosz, Jerome (1. 12. 2011), „The Mass of the Black Hole In Cygnux X-1”, The Astrophysical Journal, 742 (2): 84, Bibcode:2011ApJ...742...84O, arXiv:1106.3689 Слободан приступ, doi:10.1088/0004-637X/742/2/84 
  7. ^ а б Ziółkowski, J. (2005), „Evolutionary constraints on the masses of the components of HDE 226868/Cyg X-1 binary system”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 358 (3): 851—859, Bibcode:2005MNRAS.358..851Z, arXiv:astro-ph/0501102 Слободан приступ, doi:10.1111/j.1365-2966.2005.08796.x  Note: for radius and luminosity, see Table 1 with d=2 kpc.
  8. ^ Hadrava, Petr (septembar 15—21, 2007), „Optical spectroscopy of Cyg X-1”, Proceedings of RAGtime 8/9: Workshops on Black Holes and Neutron Stars, Opava, Czech Republic: 71, Bibcode:2007ragt.meet...71H, arXiv:0710.0758 Слободан приступ  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Staff (10. 6. 2003), Integral's view of Cygnus X-1, ESA, Приступљено 20. 3. 2008 
  10. ^ а б Mirabel, I. Félix; Rodrigues, Irapuan (2003), „Formation of a Black Hole in the Dark”, Science, 300 (5622): 1119—1120, Bibcode:2003Sci...300.1119M, PMID 12714674, arXiv:astro-ph/0305205 Слободан приступ, doi:10.1126/science.1083451 
  11. ^ Bowyer, S.; et al. (1965), „Cosmic X-ray Sources”, Science, 147 (3656): 394—398, Bibcode:1965Sci...147..394B, PMID 17832788, doi:10.1126/science.147.3656.394 
  12. ^ Staff (5. 11. 2004), Observations: Seeing in X-ray wavelengths, ESA, Приступљено 12. 8. 2008 
  13. ^ Glister, Paul (2011), "Cygnus X-1: A Black Hole Confirmed." Centauri Dreams: Imagining and Planning Interstellar Exploration, 2011-11-29. Accessed 2016-09-16.
  14. ^ Lewin, Walter; Van Der Klis, Michiel (2006), Compact Stellar X-ray Sources, Cambridge University Press, стр. 159, ISBN 0-521-82659-4 
  15. ^ „2010 X-Ray Sources”, The Astronomical Almanac, U.S. Naval Observatory, Архивирано из оригинала 28. 03. 2010. г., Приступљено 4. 8. 2009  gives a range of 235–7003132000000000000♠1320 μJy at energies of 2–7001100000000000000♠10 kEv, where a Jansky (Jy) is 6974100000000000000♠10−26 Wm−2 Hz−1
  16. ^ The Illustrated Encyclopedia of the Universe. New York, NY: Watson-Guptill. 2001. стр. 175. ISBN 978-0-8230-2512-1. 
  17. ^ Harko, T. (28. 6. 2006), Black Holes, University of Hong Kong, Архивирано из оригинала 10. 2. 2009. г., Приступљено 28. 3. 2008 
  18. ^ Ziolkowski, Janusz (2014). „Masses of the components of the HDE 226868/Cyg X-1 binary system”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. 440: L61. Bibcode:2014MNRAS.440L..61Z. arXiv:1401.1035 Слободан приступ. doi:10.1093/mnrasl/slu002. 
  19. ^ Gies, D. R.; Bolton, C. T. (1986), „The optical spectrum of HDE 226868 = Cygnus X-1. II — Spectrophotometry and mass estimates”, The Astrophysical Journal, 304: 371—393, Bibcode:1986ApJ...304..371G, doi:10.1086/164171 
  20. ^ Nayakshin, Sergei; Dove, James B. (3. 11. 1998), „X-rays From Magnetic Flares In Cygnus X-1: The Role Of A Transition Layer”, arXiv:astro-ph/9811059 Слободан приступ 
  21. ^ Young, A. J.; et al. (2001), „A Complete Relativistic Ionized Accretion Disc in Cygnus X-1”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 325 (3): 1045—1052, Bibcode:2001MNRAS.325.1045Y, arXiv:astro-ph/0103214 Слободан приступ, doi:10.1046/j.1365-8711.2001.04498.x 
  22. ^ Gallo, Elena; Fender, Rob (2005), „Accretion modes and jet production in black hole X-ray binaries”, Memorie della Società Astronomica Italiana, 76: 600—607, Bibcode:2005MmSAI..76..600G, arXiv:astro-ph/0509172 Слободан приступ 
  23. ^ Staff (27. 2. 2004), Galaxy Entree or Main Course?, Swinburne University, Приступљено 31. 3. 2008 

Literatura

  • Miller, J. M.; et al. (2005), „Revealing the Focused Companion Wind in Cygnus X-1 with Chandra”, The Astrophysical Journal, 620 (1): 398—404, Bibcode:2005ApJ...620..398M, arXiv:astro-ph/0208463 Слободан приступ, doi:10.1086/426701 
  • Vrtilek, Saeqa D.; Hunacek, A.; Boroson, B. S. (2006), „X-Ray Ionization Effects on the Stellar Wind of Cygnus X-1”, Bulletin of the American Astronomical Society, 38: 334, Bibcode:2006HEAD....9.0131V 
  • Pooley, G. G.; Fender, R. P.; Brocksopp, C. (1999), „Orbital modulation and longer-term variability in the radio emission from Cygnus X-1”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 302 (1): L1—L5, Bibcode:1999MNRAS.302L...1P, arXiv:astro-ph/9809305 Слободан приступ, doi:10.1046/j.1365-8711.1999.02225.x 
  • Gies, D. R.; et al. (2003), „Wind Accretion and State Transitions in Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, 583 (1): 424—436, Bibcode:2003ApJ...583..424G, arXiv:astro-ph/0206253 Слободан приступ, doi:10.1086/345345 
  • Margon, Bruce; Bowyer, Stuart; Stone, Remington P. S. (1973), „On the Distance to Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, 185 (2): L113—L116, Bibcode:1973ApJ...185L.113M, doi:10.1086/181333 
  • Interstellar Reddening, Swinburne University of Technology, Приступљено 10. 8. 2006 
  • Kaler, Jim, Cygnus X-1, University of Illinois, Приступљено 19. 3. 2008 
  • Hawking, Stephen (1988), A Brief History of Time, Bantam Books, ISBN 0-553-05340-X 
  • Hawking, Stephen (1998), A Brief History of Time (Updated and Expanded Tenth Anniversary изд.), Bantam Doubleday Dell Publishing Group, ISBN 0-553-38016-8 
  • Thorne, Kip (1994), Black Holes and Time Warps: Einstein's Outrageous Legacy, W. W. Norton & Company, ISBN 0-393-31276-3 
  • Iorio, Lorenzo (2008), „On the orbital and physical parameters of the HDE 226868/Cygnus X-1 binary system”, Astrophysics and Space Science, 315 (1–4): 335—340, Bibcode:2008Ap&SS.315..335I, arXiv:0707.3525 Слободан приступ, doi:10.1007/s10509-008-9839-y 
  • Gou, Lijun; et al. (9. 11. 2011), „The Extreme Spin of the Black Hole in Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, American Astronomical Society, 742 (85): 85, Bibcode:2011ApJ...742...85G, arXiv:1106.3690 Слободан приступ, doi:10.1088/0004-637X/742/2/85 

Dodatna literatura

  • Parker, M. L.; Tomsick, J. A.; Miller, J. M.; Yamaoka, K.; Lohfink, A.; Nowak, M.; Fabian, A. C.; Alston, W. N.; Boggs, S. E.; Christensen, F. E.; Craig, W. W.; Fürst, F.; Gandhi, P.; Grefenstette, B. W.; Grinberg, V.; Hailey, C. J.; Harrison, F. A.; Kara, E.; King, A. L.; Stern, D.; Walton, D. J.; Wilms, J.; Zhang, W. W. (2015). „NuSTAR and Suzaku observations of the hard state in Cygnus X-1: locating the inner accretion disk”. The Astrophysical Journal. 808 (1): 9. Bibcode:2015ApJ...808....9P. S2CID 14610219. arXiv:abs/1506.00007 Слободан приступ Проверите вредност параметра |arxiv= (помоћ). doi:10.1088/0004-637X/808/1/9. 

Spoljašnje veze

Labud X-1 na Vikimedijinoj ostavi.
  • Staff (10. 6. 2005). „Artist's impression of Cygnus X-1”. ESA. Приступљено 24. 3. 2008. 
  • Staff (1. 4. 1996). „Cygnus X-1, the black hole”. Astronomical Observatory of the Jagiellonian University. Приступљено 24. 3. 2008. 
  • Cyrmon, W.; et al. (18. 12. 2002). „Black Hole in Cygnus”. ESA. Архивирано из оригинала 15. 09. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2008. 
  • Nemiroff, R.; Bonnell, J., ур. (8. 6. 2009). 209.html „Possible Jet Blown Shells Near Microquasar Cygnus X-1” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Astronomy Picture of the Day. NASA. Приступљено 8. 6. 2009. 
  • See Cyg X-1 (an optical view) in WorldWide Telescope
  • Labud X-1 на WikiSky: DSS2, SDSS, GALEX, IRAS, Hydrogen α, X-Ray, Astrophoto, Sky Map, Чланци и слике
  • Cygnus X-1 at Constellation Guide
  • NuSTAR's First View of High-Energy X-ray Universe NASA/JPL-Caltech June 28, 2012