Rafaelovska glava koja eksplodira

Rafaelovska glava koja eksplodira (фр. Tête raphaélesque éclatée) umetničko je delo (ulje na platnu), katalonskog i španskog nadrealiste Salvadora Dalija (Salvador Felipe Jacinto Dalí Domènech; 1904—1989) nastalo 1951. godine. Delo se nalazi u privatnoj kolekciji Stead H. Stead Ellis Collection, Somerset., Velika Britanija.[1][2]

Nadrealizam Salvadora Dalija

Salvador Dali jedan je od najznačajnijih umetnika 20. veka, koga često nazivaju i velikim majstorom nadrealizma. Ovaj slavni slikar je čitavog života verovao u svoju posebnost, govoreći za sebe da je jedina razlika iymeđu ludaka i njega ta što on nije lud. Zato su ga jedni smatrali genijem, dok su drugi govorili o njemu kao poremećenom egocentriku, čija dela nemaju nikakvu vrednost. Mada su ga španski likovni kritičari uvek smatrali za nadobudnog i netalentovanog šarlatana, popularnost i prodajna cena njegovih dela neprestano su rasle.

Veliki slikarski talenat koji je Salvador Dali ispoljavao još u dečačkim danima, nastavio je da razvija i uobličava u različitim umetničkim školama ali i van njih. Tokom školovanja Dali se upoznao se radovim vrhunskih slikara kao što su Velaskez i Rafael koji su na njega izvršili veliki uticaj, Taj uticaj primetan je u kasnijim Dalijevim radovima, ali i na slici „Rafaelovska glava koja eksplodira“.

Salvador Dali je posebnu pažnju posvetio i avangardnim pokretima kao što je „Dada“. U Parizu se upoznao sa Pablom Pikasom, pod čijim uticajem je naslikao nekoliko dela. U ovom periodu, Dali je već eksperimentisao sa impresionizmom, futurizmom i kubizmom, u stalnoj potrazi za sopstvenim umetničkim izrazom. Dalijeva umetnička dela pokazala su da je on jedan od najkreativnijih slikara svog vremena.

Česta tematika na Dalijevim slikama je svet prostora, pijanstva, groznice i religije.

U Parizu (središtu umetničkih dešavanja dvadesetih godina dvadesetog veka), Dali se upoznao sa slikarima Reneom Magritom, Huanom Miroom i pesnikom Polom Elijarom sa kojima je započeo svoje stvaralaštvo u oblasti nadrealizma. Nadrealistički svet snova i podsvesti, prožet poznavanjem Frojdovih psihoanalitičkih teorija, Dali je pretvorio u vizuelni izraz na svojim delima.

Preduslovi

Društveno-politička klima četrdesetih i pedesetih godina 20. veka odvijala se pod velikim uticajem Drugog svetskog rata. Ta klima u velikoj meri podsvesno je uticala i na Dalija, ispunjavajući ga dubokim osećajem tuge i uznemiranosti.[3]

Atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki, potresno su delovale na Salvadora Dalija, i podstakle ga na razmišljanje o atomu koji po njegovim rečima: „postaje njegova omiljena hrana za razmišljanje“. Ovim događajem započeo je takozvani „Atomski period“ Dalijevog slikarstva u kome se on eksperimentalno bavio cepanjem i rekonstruisanjem slike.[3]

Opis slike

U ulju na platnu dimenzije 43,20 x 33,10 cm, „Rafaelovska glava koja eksplodira“ uočljiva je Dalijeva ideja cepanja (razaranja) slike. Kroz lik Madone, može se prepoznati „Rafaelova Madona“, ali i kupola rimskog Panteona (koji ujedno čini gornji deo Madonine glave), kroz čiji vrh, na kome se nalazi otvor, svetlost prodire u glavu Madone.

„ Jukstapozicija dva prepoznatljiva simbola: Bogorodice, kao predstave hrićanstva i Panteona, paganskog hrama otkriva nam Dalijevo razmišljanje o religiji, ali i njegovu fasciniranost Renesansom.[3] ”

Salvador Dali je uživao da stvara ove, takozvane, duple slike, tako da od interesovanja i ličnosti, onoga ko sliku posmatra, u značajnoj meri zavisisi šta će na njoj videti: da li će to biti Panteon i Rim ili Devica Marija i Rafael...percepcija posmatrača dosta govori o njegovoj ličnosti, o njegovoj paranoji, kako ju je sam umetnik nazivao.[3]


„ Nauka i modernost takođe čine krucijalne elemente ovog dela. Nije samo naziv dela taj koji aludira na kosmos i modernost, već i sama predstava Madone. Dalija je u periodu posle Drugog svetskog rata posebno interesovala nuklearna fizika, specifično kreiranje atomske bombe i cepanje atoma što se može primetiti u raščlanjivanju Madonine glave u atomske čestice. U vrhu slike, iznad glave Device primećujemo oreol koji u kombinaciji sa tragovima oblaka u velikoj meri podseća na fotografije atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine...Posmatrajući ovo delo počinjemo postavljati pitanja o svetu u kome je umetnik živeo, ali i o našem svetu, a pre svega o sopstvenom poimanju tog sveta, realnosti koja nas okružuje, ali i unutrašnjeg sveta koji svako od nas skriva u sopstvenom umu.[3] ”

Ovo delo Salvadora Dalija, intrigira ljubitelje njegove umetnosti na više načina:

  • Otkriva Dalijev svet snova i podsvesti,
  • Uvodi posmatraca u dubine nadrealizma
  • Prikazuje jedinstvo različitih interesovanja umetika: zanimanje za nuklearnu fiziku, razmišljanja o religiji i ljubav prema Renesansi.

Izvori

  1. ^ „SALVADOR DALI -- RAPHAELESQUE HEAD BURSTING”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2015. г. Приступљено 21. 04. 2015. 
  2. ^ Mi Salvador Dali, Silvija Monros-Stojakovic, EVRO-GUINTI 2004. ISBN 86-7558-281-1
  3. ^ а б в г д Ada Vlajić, Priča o slici Salvador Dali Rafaelovska glava koja eksplodira (Tête Raphaëlesque éclatée), 1951. Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar, Godina 2014, Volumen 39, Broj 4

Literatura

  • Robert Descharnes, Salvador Dali, Nouvelles éditions françaises,‎ 1987 Document utilisé pour la rédaction de l’article
  • Robert Descharnes et Gilles Néret, Dali : Œuvre peint, Taschen,‎ 2001 (ISBN 3-8228-1208-0) Document utilisé pour la rédaction de l’article

Spoljasnje veze

  • Salvador Dali Art Gallery
  • Salvador Dali, slike
  • Salvador Dali, Skulpt skulpture
  • Delo Salvadora Dalija
  • Biografija Salvadora Dalija