Salicin
| Salicin[1] | |||
|---|---|---|---|
 | |||
 | |||
| IUPAC ime |
| ||
| Drugi nazivi | D-(−)-Salicin; Salikozid; 2-(Hidroksimetil)fenil -β-D-glukopiranozid | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 138-52-3  Y | ||
| PubChem[2][3] | 439503 | ||
| UNII | 4649620TBZ Y | ||
| KEGG[4] | C01451 | ||
| RTECS registarski broj toksičnosti | LZ5901700 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | C13H18O7 | ||
| Molarna masa | 286.28 g mol−1 | ||
| Tačka topljenja | 197-200 °C | ||
| Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Salicin je alkoholni β-glukozid. On je antiinflamatorni agens koji se može izdvojiti iz kore vrbe.[5]
Salicin ima blisko srodnu hemijsku strukturu sa aspirinom. Kad se konzumira, acetalni etarski most se razlaže. Dva dela molekula, glukoza i benzoil alkohol, zatim podležu zasebnom metabolizmu. Oksidacijom alkohola od aromatičnog dela se formira salicilna kiselina.
Salicin ima gorak ukus poput hinina.[6]
Reference
- ↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Uchytil RJ (1991). „Salix drummondiana”. Fire Effects Information System,. Online. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory (Producer). Pristupljeno 19. 7. 2006.
- ↑ Daniells S (09/10/2006). „Symrise explores cheaper alternatives in bitter-maskers”. www.foodnavigator.com. Pristupljeno 13. 12. 2007.
Spoljašnje veze
 | Portal Hemija |
- p
- r
- u
Aspirin (acetilsalicilna kiselina) • Aloksiprin • Benorilat • Diflunisal • Etenzamid • Magnezijum salicilat • Metil salicilat • Salsalat • Salicin • Salicilamid • Natrijum salicilat
Diklofenak • Aceklofenak • Acemetacin • Alklofenak • Bromfenak • Etodolak • Indometacin • Indometacin farnesil • Nabumeton • Oksametacin • Proglumetacin • Sulindac • Tolmetin
(profeni)
Ibuprofen • Alminoprofen • Benoksaprofen • Karprofen • Deksibuprofen • Deksketoprofen • Fenbufen • Fenoprofen • Flunoksaprofen • Flurbiprofen • Ibuproksam • Indoprofen† • Ketoprofen • Ketorolak • Loksoprofen • Miroprofen • Naproksen • Oksaprozin • Pirprofen • Suprofen • Tarenflurbil • Tiaprofenska kiselina
(fenaminske kiseline)
Fenilbutazon • Ampiron • Azapropazon • Klofezon • Kebuzon • Metamizol • Mofebutazon • Oksifenbutazon • Fenazon • Sulfinpirazon
Celekoksib • Derakoksib‡ • Etorikoksib • Firokoksib‡ • Lumirakoksib† • Parekoksib • Rofekoksib† • Valdekoksib†
Bendazac • Diklofenak • Etofenamat • Felbinak • Flurbiprofen • Ibuprofen • Indometacin • Ketoprofen • Naproksen • Piroksikam • Suprofen
Podebljani nazivi označavaju jedinjenja (spojeve) inicijalno razvijene u specifičnim grupama. †Lekovi povučeni sa tržišta. ‡Veterinarski lekovi.
