Dekanska kiselina

Dekanska kiselina
Nazivi


IUPAC naziv Dekanska kiselina
Drugi nazivi Kaprinska kiselina^[1] n-Kaprinska kiselina n-Dekanoinska kiselina Decilna kiselina n-Decilna kiselina C10:0 (Lipidni broj)
Identifikacija
CAS broj	334-48-5^Y 1002-62-6 (natrijumska so)
3D model (Jmol)	interaktivna slika
ChEBI	CHEBI:30813^Y
ChemSpider	2863^Y
DrugBank	DB03600^Y
ECHA InfoCard	100.005.798
KEGG^[2]	C01571^Y
PubChem^[3]^[4] C ID	2969
UNII	4G9EDB6V73^Y

SMILES O=C(O)CCCCCCCCC
Svojstva
Hemijska formula	C₁₀H₂₀O₂
Molarna masa	172,27 g·mol⁻¹
Agregatno stanje	Beli kristali jakog mirisa
Gustina	0,893 g/cm³
Tačka topljenja	316 °C (601 °F; 589 K)
Tačka ključanja	269 °C (516 °F; 542 K)
Rastvorljivost u vodi	ne meša se
Opasnosti
Opasnost u toku rada	srednje toksična; može da uzrokuje respiratornu iritaciju; može da bude toksična ako se proguta
Bezbednost prilikom rukovanja	External MSDS
R-oznake	R36 R38
S-oznake	S24 S25 S26 S36 S37 S39
Srodna jedinjenja
Srodne masne kiseline	Kaprilna kiselina Laurinska kiselina
Srodna jedinjenja	Dekanol Dekanal
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je ^YН ?)
Reference infokutije

Dekanska kiselina ili kaprinska kiselina (lat. capric) je zasićena masna kiselina. Njena formula je CH₃(CH₂)₈COOH. Soli i estri dekanske kiseline se nazivaju dekanoatima ili kapratima. Termin kaprinska kiselina potiče od lat. capric - kozji, jer je sličnog mirisa.^[6]

Dekanska kiselina se javlja u prirodi u kokosovom ulju (oko 10%) i ulju palminog semena (oko 4%), inače ona nije tipična za biljna ulja.^[7] Ona je prisutna u mleku raznih sisara i u manjoj meri u drugim životinjskim mastima.^[5]

Reference

^ „Decanoic acid”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 26. 12. 2021.
^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. 2001. doi:10.1351/pac200173040685.
^ „capri-, capr- +”. Приступљено 9. 2. 2012.
^ David J. Anneken, Sabine Both, Ralf Christoph, Georg Fieg, Udo Steinberner, Alfred Westfechtel "Fatty Acids" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2006, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a10_245.pub2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)