Piruvinska kiselina

Pyruvic acid
Nazivi
IUPAC naziv
2-oksopropanska kiselina
Drugi nazivi
α-ketopropionska kiselina; acetilforminska kiselina; pikoracemska kiselina; Pyr
Identifikacija
  • 127-17-3 ДаY
3D model (Jmol)
  • interaktivna slika
ChEBI
  • CHEBI:32816 ДаY
ChemSpider
  • 1031 ДаY
DrugBank
  • DB00119 ДаY
ECHA InfoCard 100.004.387
KEGG[1]
  • C00022
PubChem[2][3] C ID
  • 1060
UNII
  • 8558G7RUTR ДаY
SMILES
  • O=C(C(=O)O)C
Svojstva
C3H4O3
Molarna masa 88,06 g/mol
Gustina 1,250 g/cm3
Tačka topljenja 118 °C (244 °F; 391 K)
Tačka ključanja 165 °C (329 °F; 438 K)
Kiselost (pKa) 2,50[4]
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
piruvatni jon
   
Srodne ketokiseline, karboksilne kiseline
Sirćetna kiselina
glioksilna kiselina
oksalna kiselina
propionska kiselina
acetosirćetna kiselina
Srodna jedinjenja
propionaldehid
gliceraldehid
metilglioksal
natrijum piruvat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Piruvinska kiselina (CH3COCOOH) je organska kiselina, keton, kao i najjednostavnija alfa-ketokiselina. Karboksilatni (COO) anjon piruvinske kiseline, njene Brensted-Laurijeve konjugovane baze, CH3COCOO, je poznat kao piruvat, i predstavlja ključnu intersekciju nekoliko metaboličkih puteva.

Piruvinska kiselina se može formirati iz glukoze putem glikolize, konvertovati nazad u ugljene hidrate (kao što je glukoza) putem glukoneogeneze, ili u masne kiseline preko acetil-KoA. Ona se takođe može koristiti za formiranje aminokiseline alanina i može se konvertovati u etanol.

Piruvinska kiselina snabdeva energijom žive ćelije putem ciklusa limunske kiseline (Krebsovog ciklusa) u prisustvu kiseonika (aerobna respiracija), i alternativno se fermentiše u mlečnu kiselinu u odsustvu kiseonika (fermentacija).

Vidi još

Pyruvic acid на Викимедијиној остави.
  • Piruvatna skala

Reference

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Dawson, R. M. C. et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.

Literatura

  • Cody, G. D.; Boctor, N. Z.; Filley, T. R.; Hazen, R. M.; Scott, J. H.; Sharma, A.; Yoder, H. S. (2000). „Primordial Carbonylated Iron-Sulfur Compounds and the Synthesis of Pyruvate”. Science. 289 (5483): 1337—1340. Bibcode:2000Sci...289.1337C. PMID 10958777. doi:10.1126/science.289.5483.1337. 
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Чешка
Остале
  • Енциклопедија Британика